ВИТЕЗОВИ НЕБА У БОРБИ ПРОТИВ НАТО-а

Дјеца треба да уче да су постојали људи којима је била битнија слобода од живота. Пилоти Слободан Перић и Зоран Радосављевић били су од оних који су се без страха од надмоћнијег непријатеља супротставили НАТО авијацији. Након што су њихове летјелице погођене непријатељским ракетама, Перић је пронађен жив на територији Републике Српске, а живот за слободу дао је Радосављевић

Разговарала: Весна ШУРБАТ БЕОГРАД, 13. АПРИЛА /СРНА/ - Пилот Војске Југославије пуковник Слободан Перић, након што се катапултирао из авиона погођеног у сукобу са НАТО авијацијом током агресије 1999. године, пао је на територију Републике Српске, код Угљевика, гдје су га мјештани примили као свога и помогли да се преко Дрине врати у јединицу. Перић, пилот ловачке авијације Ратног ваздухопловства Војске Југославије "Витезови", био је један од пилота који су у одбрани отаџбине свакодневно, не бринећи за свој живот, храбро полијетали на вишеструко моћнијег непријатеља. Његов саборац из јединице "Витезови" пуковник авијације у пензији Драган Миленковић испричао је Срни да су Перића, када се катапултирао, пронашли наоружани мјештани Срби који нису одмах знали чији је пилот, српски или НАТО-ов. "Они нису веровали да је то наш пилот, него су мислили да су ухватили странца. Е онда су му после поверовали, спровели га назад и он се вратио у јединицу", рекао је Миленковић. Са Перићем је тог 26. марта 1999. године на дежурству био и Зоран Радосављевић, који је тада погинуо, а његово тијело у селу код Угљевика, такође, су пронашли мјештани. Перић је страдао у саобраћајној несрећи 2010. године. МЈЕШТАНИ СРБИ МИСЛИЛИ ДА ЈЕ ПЕРИЋ НАТО ПИЛОТ Перић и Радосављевић полетјели су тог дана на задатак да пресретну циљеве, а онда су, каже Миленковић, у јединици чули да су обојица оборени, да је Перић жив и да је пао у Републику Српску, а да је Радосављевића ударила НАТО ракета и да је погинуо. Миленковић каже да се не зна колико је тада било НАТО авиона у ваздуху, те да Перић, када се спустио на земљу након катапултирања, срећом није био повријеђен. Знао је само да је пао у БиХ, али није знао да ли код Срба или Бошњака. Наоружани мјештани Срби, који су га пронашли, нису одмах знали да ли је то НАТО пилот, а на службену легитимацију коју је извадио само су рекли: "Гледај како се опремио". Али, када су му повјеровали, примили су га као свога. ПЕРИЋЕВО ИСКУСТВО СА НАТО РАКЕТАМА МИ ПОМОГЛО ДА ПРЕЖИВИМ Миленковић се присјетио да су сви одахнули када су чули да је Перић преживио, те да је он доста касније причао о томе како је оборен и како се извукао. Он је истакао је да му је за полијетање и борбу против НАТО авиона доста значило то што је чуо од Перића да је видио трагове ракета које су лансиране на њега. "И ја сам у свом лету видео те трагове ракета које су на мене лансирали непријатељи, и то ми је помогло да преживим", рекао је Миленковић. Миленковић се сјећа да се тог дана појавио жив и пилот Иља Аризанов, након два и по дана преживљавања на Косову и Метохији након што се катапултирао из погођеног авиона. УВИЈЕК СПРЕМНИ ДА СЕ СУПРОТСТАВЕ НЕПРИЈАТЕЉУ Према његовим ријечима, Перић је био човјек који је, као и сви остали пилоти, радио свој посао и обучавао се да брани државу. Када су почеле на Србију падати НАТО бомбе 24. марта 1999. године, Миленковић каже да су на војном аеродрому Батајница, код Београда, били сви заједно и да су управо тај дан њих двојица три пута дежурали "у приправности број један". "Када се да сигнал за полетање, ко буде најближи, а на списку смо били сви да можемо да полетимо, па онда ко први шчепа кацигу и буде спреман, он седа у авион", сјећа се он. Миленковић и Перић су тог првог дана бомбардовања чак три пута били најбржи до авиона, али су међу првима полетјеле њихове колеге Љубиша Кулачин и Небојша Николић Кеша /који су били међу петорицом пилота који су се 24. марта 1999. године, првог дана НАTО агресије, први винули у ваздушну борбу, из које се тројица нису вратила/. "За оваква дела држава би требало да се одужи тиме да се у школама учи шта су ти људи радили да би бранили слободу. Да наша деца чују да су постојали људи којима није био битан живот, него да им је била битнија слобода од њиховог живота", истакао је Миленковић. Миленковић је напомиње да се и послије НАТО агресије наставио дружити са Перићем, који је погинуо у саобраћајној несрећи код Осечине 2010. године. Пуковник Слободан Перић полетео је 26. марта 1999. године, трећег дана НАТО агресије на СР Југославију и Србију, у пару са мајором Зораном Радосављевићем ка подручју Бечеја и Ваљева, гдје су у борби погођени. Остаци авиона и тијело Радосављевића пронађени су у Трнови код Угљевика. Локално становништво је успјело да његове посмртне остатке у сарадњи са Војском Републике Српске пребаци у Србију, гдје је сахрањен. Постхумно је одликован Орденом за храброст. У селу Батајница постоји улица са његовим именом, најбољи студент смјера ваздушног саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду бива награђен признањем са Зорановим именом. Од септембра 1999. године одржава се једриличарска регата која носи назив "Меморијал Зорана Радосављевића" и то на црногорском приморју и на београдским ријекама, а многи једриличарски и ваздухопловни клубови у земљи носе име овог часног пилота српског ваздухопловства.