ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 19. АПРИЛА /СРНА/ - Данас је недјеља, 19. април, 109. дан 2026. До краја године има 256 дана.

1588. - Умро Паоло Веронезе /Каљари/, италијански сликар. 1689. - Умрла шведска краљица Кристина Аугуста, која је 1644. окончала рат са Данском и 1648. тридесетогодишњи рат, учинивши Шведску великом силом, а Балтик "шведским морем". Краљица је постала 1632. у осмој години живота, а крунисана је 12 година касније. Као једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена научницима и књижевницима и на двору је окупљала учене људе, укључујући француског филозофа Ренеа Декарта. Пошто је 1654. принуђена да абдицира због тајног преласка у римокатоличку вјеру, путовала је по Европи са љубавником, кога је касније убила, и настанила се у Риму, гдје је и умрла. 1770. - Британски истраживач Џемс Кук открио источну обалу Аустралије назвавши је Јужни Велс. 1775. - Поразом Британаца код Лекситона и Конкорда почео амерички рат за независност. 1783. - Конгрес САД објавио да је побједоносно окончан рат за независност од Велике Британије. 1824. - Умро енглески писац Џорџ Гордон Бајрон, један од оснивачава европског романтизма. Његова поезија је оличавала слободан људски дух у побуни против поретка, због чега је постао веома утицајан и популаран код европских народа под јармом туђе власти или домаћег деспотизма. Енглеску је напустио, разочаран, 1816. и у Италији је створио највећа дјела : "Чајлд Халорд", "Каин", "Манфред", "Дон Жуан". Отишао је 1823. да помогне борбу Грка за ослобађање од Турака, али је убрзо оболио од маларије и умро, не остваривши идеал да се бори за слободу грчког народа. 1881. - Умро енглески државник Бенџамин Дизраел, оснивач и вођа конзервативаца, премијер 1862. и од 1874. до 1880. Започео је освајачки рат против Бура 1877, покорио Авганистан и освојио Кипар. Био је противник Русије и Француске, а подржавао је Аустро-Угарску и Отомаснко царство. 1882. - Умро је енглески природњак Чарлс Роберт Дарвин, творац теорије о еволуцији живих бића, назване дарвинизам. Током експедиције бродом "Бигл" од 1831. до 1836. сакупио је огроман научни материјал, а путовање је описао у књизи "Пут природњака око свијета". На обалама Јужне Америке и острвима Тихог окена проучавао је геолошке формације, биљке и животиње и закључио да су се организми постепено мијењали. У епохалном дијелу "Постанак врсте путем прирордног одабирања" разрадио је тезу о еволуцији. Постанак врста је револуционисао биологију, али је изазвао жестоке нападе црквених кругова. Остала дјела: "Промјенљивост животиња и биљака под домаћим условима", "Поријекло човјека". 1906. - Умро француски физичар и хемичар Пјер Кири, који је са супругом Маријом Кири - Склодовском и Антоаном Андријем Бекерелом подијелио 1903. Нобелову награду за физику. С братом Жаком је 1880. открио пизоелектрицитет. Проучавао је магнетске појаве, а 1988. са супругом је пронашао радиоактивне елементе полонијум и радијум. Радови Пјера и Марије Кири оставили су темеље модерне науке и радиоактивности и показали да радиоактивност углавном не зависи од спољних услова. 1911. - У Португалији је одвојена црква од државе. 1921. - Ступио на снагу Закон о подјели Ирске на Републику Ирску и Сјеверну Ирску, која је остала дио Велике Британије. Независност је резултат многобројних устанака Ираца, па је британска влада, немоћна да оружјем сузбије бунт, подијелила острво и већим дијелом признала независност. 1932. - Влада Југославије донијела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомјесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна пљенидба имовине. Око 709.000 сељака дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима. 1943. - Преживјели Јевреји варшавског гета, из којег су до тада Нијемци ликвидирали пола милиона људи, дигли су у Другом свјетском рату устанак и до 16. маја 1943. одолијевали неупоредиво јачим нацистичким снагама. Изгинуло је више од 13.000 устаника, а 58.000 је послато у концетрационе логоре и ливидирано. Из гета - које су послије пропасти устанка Нијемци сравнили са земљом - преживјело је само 82 људи. 1945. - Америчке трупе у Другом свјетском рату заузеле њемачки град Лајпциг. 1960. - Први предсједник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1967. - Умро њемачки државник Конрад Аденауер, канцелар Западне Њемачке од 1949. до 1963. године. До доласка нациста на власт 1933. био је адвокат и градоначелник Келна. Политички се реактивирао послије капитулације Трећег рајха у Другом свјетском рату, тијесно сарађујући са америчком војном управом. Учествовао је у стварању НАТО пакта и других облика сарадње западних држава. 1971. - СССР лансирао космичку станицу "Саљут " у орбиту око Земље. 1975. Маоистички покрет Црвених Кмера овладао је цијелом Камбоџом. Током страховладе, окончане вијетнамском окупацијом крајем 1978, Црвени Кмери су ликвидирали од милион до два милиона сународника. 1975. С космодрома "Бајконур" лансиран први индијски сателит. 1984. - Лансиран први кинески телекомуникациони сателит, што су прије Кине успјели само СССР и САД. 1989. - Од експлозије током поморских маневара у Атлантику на америчком војном броду "Ајова" погинуло је 47 људи. 1993. - Више од 80 припадника једне америчке вјерске секте, укључујући њиховог вођу Дејвида Кореша, погинуло је кад су послије 51 дан опсаде федерални агенти упали у сједиште секте у тексашком граду Вако. 1994. - У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац у Другом свјетском рату Пол Тувије. 1995. - Од експлозије у једној федералној згради у америчком граду Оклахома Сити погинуло је најмање 168 људи. 2000. - Сви путници - њих 124 и седам чланова посаде погинуло у филипинском авиону, који се срушио и запалио близу јужног филипинског града Давоа. 2004. - Жалбено вијеће Хашког трибунала укинуло пресуду којом је генерал Војске РС Радислав Крстић проглашен кривим за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради геноцида. Вијеће је казну Крстићу преиначило са изречених 46 на 35 година затвора. 2005. - Њемачки кардинал Јозеф Рацингер изабран је за 265. поглавара Римокатоличке цркве и узео је име Бенедикт Шеснаести. 2006. - Потписан Основни уговор између Ватикана и БиХ. 2013. - Премијери Србије Ивица Дачић, самопроглашеног Косова Хашим Tачи и високи представник ЕУ Кетрин Ештон парафирали Бриселски споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине. Споразум је, између осталог, предвиђао формирање Заједнице српских општина коју је требало да сачињава 10 општина са српском већином јужно и сјеверно од Ибра, што није никада спроведено. 2017. - Умро Радивој Раша Попов, књижевник и публициста, лектор, глумац и новинар "Дневника", "Младости" и Радио-телевизије Београд. Остаће запамћен и по серији за дјецу "Фазони и форе" у којој је играо Рашу Проналазача. 2018. - Мигел Дијаз-Канел изабран је за предсједника Кубе. Дијаз-Канел први је челник Кубе рођен након Кубанске револуције, као и први који није члан породице Кастро. 2021. - Робот хеликоптер "Инџинуити" америчке свемирске агенције - НАСА успјешно је полетио и спустио се на Марс. Био је то први контролисани лет једне летјелице на површини друге планете. Робот хеликоптер, тежак 1,8 килограма, летио је над површином Марса 40 секунди, до висине око три метра. "Инџинуити" је доспио на Марс у склопу ровера "Презерванс", два мјесеца раније, након седмомјесечног пута. 2024. - Народна скупштина Републике Српске Изборни закон Републике Српске којим је предвиђено да ће изборе за органе власти у Српској спроводити Републичка изборна комисија, градске, односно општинске изборне комисије и бирачки одбори које ће именовати надлежни републички органи. Усвојен је и Закон о референдуму и грађанској иницијативи чија је намјера да се потпуније регулише спровођење овог облика непосредне демократије. 2025. - У саобраћајној несрећи животе изгубили потпредсједник Социјалистичке партије Срђан Тодоровић, његова супруга и кћерка.