СРПСКЕ ЖЕНЕ СВЈЕДОЧИЛЕ О 56 ПРИПАДНИКА ХВО-а ДА СУ ИХ СИЛОВАЛИ

ОЏАК, 3. МАЈА /СРНА/ - Удружење логораша "Оџак `92" прикупило је податке о чак 56 припадника 102. оџачке бригаде ХВО-а за које су српске жене са овог подручја свједочиле да су их силовали.

"Ми смо о томе обавијестили полицију, а жене су потом дале изјаве надлежним тужилаштвима у Добоју, Орашју и Тужилаштву БиХ у Сарајеву, али од тога до данас нема ништа", речено је Срни у Удружењу. Из овог удружења су истакли да инстирају да се тужилаштва баве овим случајевима јер су прошле 34 године, а они још нису нашли времена за то. "У евиденцији имамо и 210 лица за која се сумња да су учествовала у затварању, злостављању људи и паљењу српске имовине. Спискови су састављени из изјава свједока надлежним органима", додали су из Удружења. Како кажу, све је документовано само треба воља да се и злочин над Србима почне процесуирати, уз напомену да и даље нема оптужнице против чланова кризног штаба. Пред Кантоналним судом у Оџаку од његовог оснивања до данас вођено је пет процеса за злочине над Србима са тог подручја, а само у једном је донесена осуђујућа пресуда и то на годину дана, што је срамотно с обзиром на тешке злочине који су се ту дешавали. Из Удружења логораша су истакли да се ослобађајућим пресудама кантонално правосуђе пере од злочина над српским народом из села око Оџака, а свако ко је осуђен на годину дана може да откупи ту осуђујућу пресуду и да живи слободно. Указали су и да се у посљедње три године бивши припадници бригада ХВО-а, које је одликовао предсједник Хрватске, а ријеч је о 101. босанско-бродској бригади, дервентској и 105. модричкој бригади, окупљају у мјестима гдје се чинили злочине обиљежавајући годишњице формирања. "Гдје год су чинили злочине враћају се. Долазе, обиљажавају. Српске жртве се питају шта им је чинити, људи су незадовољни али немају снаге да то ријеше", кажу у Удружењу логораша "Оџак `92". Зато, додали су, што хитније треба да усвојити закон о споменицима у Републици Српској како би се ово смијање у лице некадашњим српским логорашима прекинуло. Како кажу, Срби са подручја Оџака, којих је готово 1.300 завршило у два оџачка логора, понижавани су и током заточеништва за вријеме власти ХВО-а, а и данас им то чине. Нагласили су да им се у прољеће 1992. године десило све исто као и њиховим сународницима у Другом свјетском рату, те да о томе имају потребну документацију. Српски народ из општине Оџак, највише из села Нови Град, претрпио је стравична мучења за вријеме заточеништва, а српске дјевојчице, дјевојке и жене силовања. Кроз логоре је прошло чак 140 дјеце. Над њима су примијењене 132 методе мучења, а преживјела нису чак 42 логораша. Куће су им запаљене, богомоље такође, споменици порушени, међу њима и онај жртвама усташког злочина из Другог свјетског рата у Доњој Дубици. За ноћ су у овом мјесту усташе заклале 770 мјештана од тога 300 дјеце, а онда су им у посљедњем рату потомци крвника порушили спомен-обиљежје. Удружење логораша "0џак `92" посједује и видео-снимак на којем се види хрватски војник како излази из цркве у Новом Граду и износи Јеванђеље. "Он је то однио и никада више није враћено у Нови Град. Ми смо тражили да нам се врати, али ништа од тога", кажу у Удружењу. Додају да су припадници ХВО-а пуцали унутар цркве и однијели све што је било вриједно, да су минирали цркве у српским селима Гнионица, Горњи Свилај, док су цркву у Доњој Дубици запалили. "Намјера је била да избришу постојање Срба на овом простору", сматрају у Удружењу логораша. Појединци су изведени пред лице правде, али не и најодговорнији, управници логора, они који су издавали наредбе да се према заточеним Србима стражари не понашају као да су људска бића. Срби са простора Оџака прошли су кроз логоре у основној школи и фабрици Стролит, ту је било заточено 1.294 Срба, од којих 860 мушкараца, а остало су биле жене и дјеца. По ослобађању оџачке општине 15. јула 1992. године 410 заточених мушкараца и 35 жена пребачено је у тадашњи Босански Брод у логоре који су били у Гиковом стоваришту, складишту робне куће Тулек и спортској дворани Средњошколског центра. Ослобађањем Брода 7. октобра 1992. године 208 мушкараца и једна жена пребачени су у логор у Орашје, а 54 мушкарца у логор у Славонски Брод гдје су провели најмање 90 дана, у кафани Бардак, која је прије рата била у власништву једног Србина. Посљедњи логораш са подручја општине Оџак, који је пребачен у логор у Орашје, размијењен је у Челебићу 19. јуна 1993. године Из Удружења су нагласили да су од 8. маја 1992. до 19. јуна 1993 убијена 42 српска логораша са подручја општине Оџак, као и да није било српског села на том подручју у којем нису страдали њихови мјештани. Подсјећају да је неколицина бивших припадника 102. бригаде Хрватског вијећа одбране осуђена на укупно 85,6 година затвора, а има и оних који су оптужени али су недоступни правосуђу БиХ као и правоснажно ослобођених. Суд БиХ је за ратне злочине над заточеним Србима у Оџаку изрекао шест пресуда и починиоце осудио на 37 година затвора. Удружење логораша из Оџака ће 8. маја обиљежити 34 године од заробљавања српских цивила из оџачких села. Парастос ће бити служен у 13.00 часова код Спомен-обиљежја у Вукосављу, а у 14.00 часова и у Цркви Светих апостола Петра и Павла у селу Нови Град, те положени вијенци на споменик.