САВЈЕТ БИ МОГАО ЗАТРАЖИТИ ПРАВНО МИШЉЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ШМИТА

ЊУЈОРК, 3. МАЈА /СРНА/ - Савјет безбједности УН могао би да затражи од правног савјетника УН Елинор Џејн Брит Хамаршелд мишљење о томе да ли је одлука Управног одбора Савјета за имплементацију мира /ПИК/ од 27. маја 2021. године о постављењу Кристијана Шмита била у складу са процедурама за именовање високих представника.

У тексту на сајту УН у вези са полугодишњом дебатом Савјета безбједности о стању у БиХ 12. маја наведено је да улога ОХР-а и легитимитет Кристијана Шмита остају кључна питања која изазивају раздор у вези са ситуацијом у БиХ. Подсјећа се да Кина и Русија не признају Шмита као високог представника и да су позвале на затварање ОХР-а. Западне чланице Савјета, укључујући Француску, Велику Британију и САД, традиционално се противе наметању временског оквира за затварање ОХР-а без позивања на агенду "5+2", која представља скуп од пет циљева и два услова које је утврдио ПИК и који морају бити испуњени прије затварања ОХР-а. Од правног савјетника УН може се тражити и мишљење о процедурама за именовање високих представника у БиХ према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума. Како је наведено у тексту, такво мишљење вјероватно би укључивало анализу поступања Савјета по ранијим именовањима и процјену да ли је законски потребно одобрење Савјета, једногласност у Управном одбору или сагласност страна у БиХ. "Пружањем ауторитативне правне основе, захтјев би могао да пружи заједничку референтну тачку за будуће дискусије Савјета о ОХР-у", наводи се у тексту. Кључно питање за Савјет је како очувати стабилност у БиХ. Напоменуто је да су власти Републике Српске од октобра 2025. године предузеле кораке који су помогли у смањењу непосредних тензија. "Једна од опција за чланове Савјета била би да издају саопштење у којем би узели у обзир кораке деескалације које је Република Српска предузела од октобра 2025. године", истакнуто је у тексту. Додаје се да та опција иде уз потврђивање посвећености Савјета суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ, и позивајући све стране да ријеше преостале спорове кроз дијалог и у складу са уставним оквиром и судским одлукама БиХ. Наведено је да се чини да су САД промијениле свој приступ БиХ, чији је представник на дебати у октобру 2025. рекао да више не теже изградњи нације или снажној међународној интервенцији и да је дошло вријеме за локална рјешења, предвођена локалним актерима који представљају три конститутивна народа БиХ. У тексту се додаје да је одлука САД да укину санкције властима Републике Српске означила знатно одступање од вишегодишње америчке политике. "Иако се чини да је овај приступ допринио смањењу политичких тензија, његова дугорочна одрживост остаје неизвјесна", напоменуто је у тексту и којем се додаје да тај став администрације није једнако подржан широм Вашингтона. Полугодишња дебата Савјета безбједности УН о БиХ биће одржана 12. маја. Сједница је заказана за 10.00 часова по источноамеричком времену, односно за 16.00 часова по источноевропском.