ОСПОРИТИ ШМИТОВО ПРОБЛЕМАТИЧНО НАСЉЕЂЕ

БЕОГРАД, 13. МАЈА /СРНА/ - Одлазак нелегалног Кристијана Шмита у јуну требало би да означи и пут гашења институције високог представника у БиХ која је створена као привремени механизам у постконфликтном периоду, а временом је прерасла у својеврсни протекторатски инструмент који је често суспендовао демократски процес умјесто да га јача, сматра асистент на предмету Уставно право на Правном факултету у Београду Алекса Николић.

"Након три деценије од Дејтона тешко је бранити тезу да је БиХ суверена и демократска уколико кључне политичке и правне одлуке и даље зависе од воље неизабраног страног чиновника", изјавио је Николић Срни. Он је поручио да, стога, у будућности очекује укидање институције високог педставника. "Верујем да ће наредни високи представник бити последњи, али и да ће бити изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума према правној процедури, као и да се неће користити антидејтонским бонским овлаштењима", рекао је Николић. Он је навео да је мандат нелегалног, а сада одлазећег Шмита обиљежила пракса интензивног интервенционизма, при чему су одлуке које имају суштински законодавни карактер доношене без демократског легитимитета, али и без јасног упоришта у Дејтонском споразуму и Уставу БиХ. "Посебно је спорно то што је наметањем измена кривичног законодавства и директним интервенисањем у уставноправни поредак практично створен преседан да неизабрани међународни актер преузима функцију законодавца. То отвара озбиљна питања владавине права, правне сигурности и суверенитета", рекао је Николић. Он је оцијенио да Кристијан Шмит оставља иза себе дубоко проблематично правно и политичко насљеђе, те да најаве СНСД-а да ће инсистирати на преиспитивању закона и одлука донесених на основу Шмитових интервенција представљају логичан и правно оправдан потез. "Није овде реч само о појединачним поступцима против Милорада Додика или других политичких представника Срба, већ о много ширем питању - да ли у БиХ може постојати правни поредак у којем кривичноправне норме намеће лице чији је мандат предмет озбиљних спорова. Уколико се то прихвати као нормално стање, онда се релативизује сам принцип уставности и поделе власти", навео је Николић у писаној изјави. Када је ријеч о могућности позитивног исхода пред домаћим судовима, Николић је нагласио да треба бити реалан и рећи да је институционални и политички притисак у БиХ изузетно снажан, али да је инсистирање на овом питању важно без обзира на непосредан исход јер се тиме отвара простор за дугорочну правну и политичку делегитимацију праксе наметнутих одлука. "Осим домаћих правних механизама, сматрам да је неопходно и интернационализовати питање, пре свега указивањем на чињеницу да је функционисање институције високог представника већ годинама у колизији са основним европским демократским стандардима и принципом народног суверенитета", поручио је Николић.