ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О БРАЋИ СТОЈАНОВИЋ У ТУЗЛАНСКОМ ЂАЧКОМ ПРОЦЕСУ 1915.

ПРИЈЕДОР, 13. МАЈА /СРНА/ - У Музеју Козаре у Приједору вечерас је отворена историјска изложба "Доброта, љепота, истина - браћа Стојановићи и Тузлански ђачки процес 1915. године" ауторке Ведране Адамовић, а у оквиру обиљежавања 16. маја, Дана града.

Вршилац дужности директора Музеја Козаре Немања Куриџа рекао је да падом турског царства и доласком аустроугарске власти борба за слободу српског народа не престаје него поприма другачије облике, најприје кроз дјеловање разних ђачких и студентских организација које су управо патриотске дјеловале, а све ће оне касније бити препознате као Млада Босна. Адамовићева је рекла да изложба прати период 19. вијека у знаку буна, устанака, борбе за слободу и ослобођења од турског јарма, преко Велике источне кризе, Берлинског споразума и аустроугарске окупације до формирања тајних друштва и покрета револуционарне омладине. Она је навела да је прота Симо Стојановић, знајући шта значи образовање, ријешио је да му синови заврше гимназију, а кћерке учитељску школу. "Гимназија у Тузли у то вријеме је једно од најјачих упоришта младобосанаца. Доласком у Тузлу почиње бунтовни пут браће Стојановића који ће због својих веза са сарајевским атентаторима, као чланови тајне ђачке организације и Народне одбране, бити осуђени на робију и у затворима провести три године", рекла је Адамовићева. Послије сарајевског атентата, Аустријанци су дошли до спискова родољуба из БиХ који су били уписани у Народну одбрану и убрзо су почела хапшења и такозвани Велеиздајнички процеси, гдје је, осим појединачних прогона и искључивања ученика, као и процеса за непосредне учеснике атентата, вођено још шест групних процеса против ученика 1915. године, међу којима и Тузлански процес. "Од смртне казне Младена је спасила малољетност. Добио је 16 година робије, а Сретен 10", рекла је Адамовићева. Она је додала да су Стојановићи тамновали у бањалучкој Црној кући, бихаћкој Кули и зеничкој Стакленој кући. "Већина осуђених омладинаца помилована је 17. августа 1917. године, на рођендан цара Карла. Сретен завршава у Другој босанској регименти у Лебрингу, а Младен је поштеђен због повреде задобијене у Зеници", навела је Адамовићева. Изложбу је отворио шеф кабинета градоначелника Приједора Бранко Мудринић, рекавши да је ово манифестација с конкретним садржајем у оквиру обиљежавања 16. маја, Дана града. "Град на овај начин жели да се одужи људима који су у тешком историјском тренутку били на правој страни. Не смијемо да заборавимо какве су жртве наши преци подносили у моменту када је читав свијет био против нас", рекао је Мудринић. Изложба прати све ове етапе, приказујући мање познате и потпуно нове прилоге из живота браће Стојановић, а текстови на паноима су фрагменти из ауторкине књиге "Браћа Стојановићи и тузлански ђачки процес 1915. године".