НУЖДИЋ: ПОДАЦИ О УБИЈЕНИМА У ТУЗЛАНСКОЈ КОЛОНИ ПРИКРИВАНИ, ИСТРАЈАТИ У ДОКАЗИВАЊУ ИСТИНЕ

БАЊАЛУКА, 14. МАЈА /СРНА/ - Обавеза је истрајати у документовању истине о злочину на припаднике ЈНА у Тузланској колони јер су подаци о страдалима прикривани након напада, а вјештачења посмртних остатака су показала стравичне повреде, рекао је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић.

Нуждић је подсјетио да је Републички центар представио истраживања о овом злочину у "Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата", наводећи да је у нападу 15. маја 1992. године убијено 51 лице, да су још три особе касније преминуле од посљедица рањавања, док је 78 лица рањено. "Посебну тежину представља чињеница да су након напада прикривани подаци о страдалима. Сва тијела нису одмах предата ЈНА. Нека су касније размијењена, а нека су без имена и обиљежја сахрањена у масовну гробницу `Трновац`“, рекао је Нуждић Срни поводом предстојећег обиљежавања 34 године од напада на припаднике ЈНА у Тузланској колони. Он је додао да су судско-медицинска вјештачења ексхумираних посмртних остатака показала стравичне повреде, и то преломе костију главе, трупа и удова. Напад је, подсјетио је Нуждић, изведен плански и без милости, те појаснио да су снајперисти прво убијали возаче војних возила како би зауставили колону, а потом је услиједила жестока и концентрисана ватра. Када је ријеч о возилим која су покушала да прођу раскрсницу, Нуждић је навео да су извлачене и активиране повезане нагазне мине, а војници убијани и рањавани. Указао је да за злочин над припадницима ЈНА у Тузланској колони, и поред неколико поступака, нико није правоснажно осуђен, истичући да ћутање правосуђа и изостанак казне за одговорне представљају нову неправду према жртвама и њиховим породицама. Подсјетио је да је предмет против Илије Јуришића окончан ослобађајућом пресудом, као и поступак против Изета Смајића, који је био оптужен за покушај убиства рањеног војника ЈНА на Брчанској малти. "Једина осуђујућа пресуда изречена је Ивану Колеру, и то не за напад на колону, већ за нечовјечно поступање према заробљеницима након злочина", напоменуо је Нуждић. Нуждић је истакао да напади на припаднике ЈНА нису почели 15. маја 1992. године у Тузли, него су њима претходили Бистрик, Велики парк, Скендерија, Добровољачка улица, као и напади на војнике ЈНА у Тузли прије самог злочина на Брчанској малти. "На свим тим мјестима понављао се исти крвави образац - убијани су војници ЈНА, а за те злочине до данас нико није одговарао. Као и у Сарајеву почетком маја, и у Тузли је излазак колоне био претходно договорен", рекао је Нуждић. Напоменуо је да су и тада представници цивилне и војне власти гарантовали безбједно и мирно повлачење колоне одобреним правцем, док су истовремено у тајности припремали засједу и оружани напад у рејону Брчанске малте. Муслиманске паравојне снаге су 15. маја 1992. године напале колону ЈНА у Tузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти тузланску касарну.