САБОР ЗАБРИНУТ ЗА ОПСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА НА КОСМЕТУ

БЕОГРАД, 19. МАЈА /СРНА/ - Свети архијерески сабор Српске православне цркве /СПЦ/ изразио је забринутост за опстанак српског народа и институција на Косову и Метохији због спорног закона о странцима, као и због све учесталијих изазова са којима се суочава народ, као и светиње и монашке заједнице у јужној српској потрајини.

Сабор је дао пуну подршку Његовом високопреосвештенству митрополиту рашко-призренском Теодосију, свештенству, монаштву и вјерном народу у њиховим напорима да, упркос сталним притисцима и неизвјесностима, очувају своје вјековно присуство, духовни, културни и историјски идентитет на Косову и Метохији, саопштено је из СПЦ након мајског засједања Светог архијерејског сабора. Указано је на потребу да пред домаћим и међународним представницима са додатном посвећеношћу наставе да свједоче истину о неопходности заштите људских, вјерских и имовинских права СПЦ и њеног вјерног народа на Космету и јачању њене позиције с циљем опстанка, како Срба, тако и јединствене хришћанске културе и цивилизације, У саопштењу се наглашава да посебно охрабрује чињеница да древне православне светиње, упркос многобројним искушењима, настављају да сабирају велики број поклоника из земље и свијета, свједочећи да оне нису само споменици културе већ, прије свега, живи центри богослужбеног, духовног и црквеног живота. Сабор је констатовао да идеја оснивања црквеног универзитета представља израз одговорности и старања за све који желе да своје образовање стекну у окриљу Цркве, нарочито због чињенице да се образовање и просвјета, просвећивање и студирање не тумаче превасходно као процес стицања одређених знања већ, прије свега, као развијање врлине и пут богопознања. "Црквени универзитети и високошколске установе које оснивају или подржавају хришћанске Цркве нису никаква новост у европском и свјетском образовном простору. Напротив, они представљају један од његових најстаријих и најзначајнијих облика. Многи од најугледнијих универзитета у Европи настали су управо у окриљу Цркве или уз њену непосредну подршку", наводе у СПЦ. Додаје се да бесједе Светог Саве, студеничка и жичка, представљају својеврсне програме светосавског образовања са јасно постављеним духовним, просвјетним и васпитним циљевима. Сабор је прогласио светом монахињу Јефимију Девичку, у народу познату као блажену Стојну, а за датум њеног празновања одредио 28. фебруар. Након детаљне анализе ситуације у Епархији жичкој, донесена је одлука о разрјешењу Његовог високопреосвештенства митрополита жичког Јустина. Донесена је нова уредба о богословијама и усвојени су нови програми за четворогодишње школовање, а посебна пажња је поклоњена снивању српског православног универзитета "Свети Сава". На Сабору је посебна пажњу посвећена односима са другим сестринским православним црквама, те разматрано неканонско дјеловање разних религијских групација на канонској територији СПЦ, као и односи СПЦ са неправославним црквама и вјерским заједницама, како у окружењу тако и у свијету. Сабор је расправљао и о духовним и геополитичким посљедицама ратних сукоба и криза широм свијета као и о актуелној теми страдања Украјинске православне цркве од актуелних власти у Кијеву, те апеловао на све релевантне међународне институције да не затварају очи пред овом великом неправдом. Током Сабора одржана је и сједница Централног тијела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару и примљен извјештај о свим досадашњим радовима извршеним прилозима побожног народа и уз помоћ државе Србије, као и о преосталим радовима на овом завјетном храму српског народа, наводи се у саопштењу. У Светом синоду мандат је престао митрополиту зворничко-тузланском Фотију и митрополиту рашко-призренском Теодосију, те ће они у наредном једногодишњем периоду бити чланови замјеници овог тијела. Као чланови Синода у преосталом једногодишњем мандату остају митрополит бачки Иринеј и митрополит будимљанско-никшићки Методије, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су митрополити шумадијски Јован и тимочки Иларион. Овогодишње редовно засједање Светог архијерејског аабора СПЦ почело је Светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у сриједу, 13. маја.