БЕЗ ОДГОВОРА ЗАХТЈЕВ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА ЗА ОЦЈЕНУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДБИ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА БиХ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. МАЈА /СРНА/ - "Добровољни одлазак" Кристијана Шмита или, боље речено, његово међународно протјеривање из ОХР, отворило је још значајније питање – питање опстојности његове најконтроверзније одлуке – наметања измјене Кривичног закона БиХ, чиме је непоштовање одлука високог представника прогласио кривичним дјелом, пише портал "Республика".

Управо на основу те одлуке, подсјећа овај портал, Суд БиХ је у поступку против предсједника Републике Српске Милорада Додика донио пресуду којом му је на шест година забрањено политичко дјеловање. Још у децембру прошле године Клуб посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске поднио је апелацију Уставном суду БиХ за оцјену уставности одредби Кривичног закона БиХ које је наметнуо Шмит, а одлуке Уставног суда нема ни пола године послије. Портал "Республица" је од Уставног суда затражио одговор на питање када ће разматрати захтјев Клуба СНСД-а за оцјену уставности члана 203а Кривичног закона, као и самосталног члана 4 Закона о измјенама и допунама Кривичог закона БиХ, односно дијела који је у Закон октроисао Шмит. У одговору Уставног суда наведено је да се захтјев "налази у раду, те ће бити ријешен у складу са Правилима Уставног суда, чим се за то стекну одговарајући услови". Уставни суд је у неколико наврата потцртао да не може преиспитивати надлежности високог представника, али да може одлучивати о уставности одлука које високи представник донесе. Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ је 13. фебруара усвојила Мишљење према којем високи представник у БиХ нема уставну надлежност да доноси законе. Уставни суд БиХ је од Представничког дома затражио мишљење о уставности члана Кривичног закона 203а, који се односи на неизвршавање одлука високог представника, а колегијум Дома одлучио да Уставноправна комисија треба да одговори на захтјев Уставног суда БиХ. Правник Дамир Сакић објаснио је зашто је члан 203а Кривичног закона БиХ у супротности са Уставом БиХ и Европском комисијом за људска права. Ово дјело, навео је он, уврштено је у заштитну групу дјела против међународног права, док је заштитни објект – одлука високог представника. Биће дјела садржи бланкетну диспозицију која гласи "одлука високог представника". Како је појаснио, бланкетне диспозиције садрже појмове који нису прописани Кривичним законом и они се попуњавању из других општих правних прописа - закона, правилника, уредби. "Док се бланкетна диспозиција не попуни, бићу дјела недостаје битан елемент. С обзиром на заштитну групу, ова бланкетна диспозиција би се требала попуњавати из инструмената међународног права", рекао је Сакић. Он је указао на кривично дјело из члана 203 "Неизвршавање наредби и пресуда Међународног кривичног суда". "Бланкетне диспозиције `наредби` и `пресуда` попуњавамо из Закона о примјени Римског статута и инструмената међународног права. Дакле, знамо шта су те наредбе и пресуде, ко их доносни, у којој процедури, са којим овлашећењима, које су границе тих овлашћења, у којим роковима, који су правни лијекови доступни и ко врши надзор на радом тога тијела", истакао је Сакић. Поручује још да у питању члана 203а "не постоји нити један домаћи позитивни правни пропис нити домаћи закон са страним ауторитетом, нити постоји инструмент међународног права из којег се може попунити основна дефиниција појма и одговорити на питање шта је одлука високог представника". "Кад немамо ни основни појам, не знамо ни на основу којих овлашћења се доносе, које су границе тих овлашћења, која је процедура доношења, када и како ступају у правну снагу, ко врши надзор/контролу над доношењем тих одлука нити који су евентуали правни лијекови за њих доступни", рекао је он. Све изнесено потврдио је Суд БиХ у пресуди Милораду Додику, када је бланкетну диспозицију попуњавао из образложења Одлука Уставног суда БиХ у предметима појединачних апелација и из Пресуда Европског права за људска права. "Образложења пресуда нису правно обавезујућа, а и да јесу, бланкетне диспозиције се могу попуњавати само из општих правних прописа или инструмената међународног права", додао је Сакић. Он је указао на то да произвољно тумачење од предмета до предмета разграђује и правну сигурност и владавину права и процесне гаранације, наводи "Република". Укратко, каже Сакић, то су разлози неуставности. "Што се тиче околности да је ове допуне Кривичног закона БиХ наметнуо Шмит, Уставни суд БиХ је заузео правно схватање према којем су одлуке високог представника /када је именован у складу са Анексом 10/ домаћи закони са страним ауторитетом, те су одмах након ступања у правну снагу подложни контроли уставности", закључио је Сакић.