МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - КЛИМАТОЛОГ, МАТЕМАТИЧАР, АСТРОНОМ...

БЕОГРАД, 27. МАЈА /СРНА/ - Jедaн од највећих српских и свјетских научника Милутин Миланковић /1879-1958/ рођен је 28. маја 1879. године.

Миланковић је био математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор технолошких наука и професор на универзитету. Како је био крхког здравља, као мали је школован код куће, учећи од оца Милана, приватних наставника, бројних рођака и пријатеља породице, међу којима су били и признати филозофи, проналазачи и пјесници. Грађевински факултет на Технолошком универзитету у Бечу завршио је 1902. године са највишим оцјенама, а 1904. са 25 година одбранио је докторску тезу под називом "Теорија притиска на криве", чија примјена му је омогућила да процијени криве облике и њихове особине када су под сталним притиском, што је корисно за градњу мостова, купола и потпорних стубова. Миланковић се бавио грађевином у Бечу све до 1. октобра 1909. године, када му је понуђено мјесто професора примијењене математике на Универзитету у Београду, гдје је остао наредних 46 година до пензионисања, иако је истраживачки рад био његова истинска страст. Он је настојао да примијени математичке вјештине у областима које тада нису биле детаљно проучене, па се окренуо метеорологији, која је тада била емпиријска наука, односно ослањала се на осматрање. Српска краљевска академија издала је 1941. године Миланковићево најзначајније дјело, збирку његових научних радова под називом "Канон осунчавања Земље и његова примјена на проблем ледених доба". За вријеме њемачке окупације Србије, од 1941. до 1944. године, Миланковић се повукао из јавног живота одлучивши да напише историју свог живота и рада која је описивала његов лични живот и љубав његовог оца који је умро млад. Његова аутобиографија "Успомене, доживљаји и сазнања" објављена је 1952. године у Београду. Миланковић је 1920. године изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности, а за редовног члана четири године касније. Био је и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности од 1925. године, члан Њемачке академије природњака "Леополдина" у Халеу, као и члан многих научних друштава како у земљи тако и у иностранству. Његов први допринос науци је дјело "Канон осунчавања Земље", које описује климе свих планета Сунчевог система. Други допринос је објашњење дугорочних промјена климе на Земљи које су проузроковане промјенама положаја Земље у односу на Сунце. Ова теорија, данас позната као Миланковићеви циклуси, објашњава појаву ледених доба у прошлости, као и климатске промјене на Земљи које се могу очекивати у будућности. Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавајући температуру горњих слојева Земљине атмосфере, температурне прилике на Меркуру, Венери, Марсу и Мјесецу, као и дебљину атмосфере осталих планета. Један је од најцитиранијих научника у свијету, а један од његових најпознатијих цитата гласи: "Наша атмосфера, о томе нема сумње, женске је природе, она трепери под жарким пољупцем Сунца, често се наоблачи и намргоди, а кад год хуче, бесни и запара". Милутин Миланковић умро је од можданог удара 1958. године у Београду.