Култура

27.05.2026

Time20:25:00

ПРОМОВИСАН РОМАН "ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ" БОЈАНА ВЕГАРЕ

МРКОЊИЋ ГРАД, 27. МАЈА /СРНА/ - Писац Бојан Вегара вечерас је у Мркоњић Граду представио свој роман "Дјеца коју није волио свијет", за који је рекао да је књига читаве једне генерације одрасле у Републици Српској у току рата, посебно сарајевске дјеце.

МРКОЊИЋ ГРАД, 27. МАЈА /СРНА/ - Писац Бојан Вегара вечерас је у Мркоњић Граду представио свој роман "Дјеца коју није волио свијет", за који је рекао да је књига читаве једне генерације одрасле у Републици Српској у току рата, посебно сарајевске дјеце.



Вегара је појаснио да се књига састоји из 57 прича, а прва почиње 1. марта 1992. године, док се задња завршава послије егзодуса сарајевских Срба и доласка у Братунац. "Све приче између су о страдању, рату, животу нас цивила, превасходно дјеце моје генерације, имао сам 12 година кад је рат почео, 16 кад се завршио и књига говори о свему оном што је нас запало у то доба, односно о преживљавању на првој линији фронта", рекао је Вегара новинарима. Вегара је рекао да је сарајевско ратиште било најкрвавије ратиште у стварању Републике Српске. "Ова књига јасно показује како смо се ми Срби провели у току рата, те да је на свим странама у току рата цивилима исто, с тим да ми нисмо имали никакву подршку, нико из свијета није писао о нама и није нас снимао", истакао је Вегара. Вегара је рекао да је наслов књиге дошао из писма једне америчке новинарке која је извјештавала са ратних подручја. "Када је отишла у Америку послала ми је слике и написала како је понудила свим медијским кућама причу и репортаже о нама. Само једна медијска кућа јој је понудила да то прикаже, али да нас представи као муслиманску дјецу из опкољеног Сарајева, а не као српску дјецу. Она није пристала само због познанства с нама јер нас је завољела за то вријеме које је провела с нама", навео је Вегара. Бојан Вегара рођен је 1980. године у Сарајеву, живио је у Хаџићима, а након рата преселио се у Братунац гдје и данас живи. Књига "Дјеца коју није волио свијет" је његово прво самостално дјело које је објављено у априлу прошле године. Промоција романа одржана је у просторијама Народне библиотеке Мркоњић Град, која је и организатор догађаја.

Култура

Timeприје 53 минута

НАГРАЂЕНИ ДРАМСКИ TЕКСT МИЛАНКЕ БЛАГОЈЕВИЋ УСКОРО НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ

НАГРАЂЕНИ ДРАМСКИ TЕКСT МИЛАНКЕ БЛАГОЈЕВИЋ УСКОРО НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ

ШАМАЦ, 15. ЈУЛА /СРНА/ - Драмски текст Миланке Благојевић "Мртва уста говоре" проглашен је за најбољи на конкурсу "Реци наглас" који Министарство прос...

Timeприје 6 сати

МИЛАНКА БЛАГОЈЕВИЋ - ПОБЈЕДНИК КОНКУРСА ЗА НАЈБОЉИ ДРАМСКИ ТЕКСТ

МИЛАНКА БЛАГОЈЕВИЋ - ПОБЈЕДНИК КОНКУРСА ЗА НАЈБОЉИ ДРАМСКИ ТЕКСТ

БИЈЕЉИНА, 15. ЈУЛА /СРНА/ - Миланка Благојевић за најбољи драмски текст на конкурсу "Развој домаћег драмског текста - Реци наглас" освојила је 10.000...

Timeприје 5 дана

ПРЕДСТАВЉЕНЕ КЊИГЕ "НЕ БОЈ СЕ ВИСИНЕ" И "СВОЈЕРУЧНО" АУТОРА ЖЕЉКЕ АВРИЋ

ПРЕДСТАВЉЕНЕ КЊИГЕ "НЕ БОЈ СЕ ВИСИНЕ" И "СВОЈЕРУЧНО" АУТОРА ЖЕЉКЕ АВРИЋ

ЗВОРНИК, 10. ЈУЛА /СРНА/ - У зворничкој Народној библиотеци и музејској збирци вечерас су предстваљене двије књиге "Не бој се висине" и "Својеручно" а...

Timeприје 6 дана

ПРЕД ПУБЛИКОМ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОЈЕКТИ КОЈИ ОТВАРАЈУ ПИТАЊА ИМАГИНАЦИЈЕ И НОВИХ ТУМАЧЕЊА УМЈЕТНОСТИ 20. ВИЈЕКА

ПРЕД ПУБЛИКОМ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОЈЕКТИ КОЈИ ОТВАРАЈУ ПИТАЊА ИМАГИНАЦИЈЕ И НОВИХ ТУМАЧЕЊА УМЈЕТНОСТИ 20. ВИЈЕКА

БАЊАЛУКА, 9. ЈУЛА /СРНА/ - У Музеју савремене умјетности Републике Српске вечерас су отворене изложбе "Свесно напуштање реалности: Илија Босиљ и Сава...

Timeприје 6 дана

КОНКУРС ЗА "КОЧИЋЕВУ НАГРАДУ" ДО 25. ЈУЛА

КОНКУРС ЗА "КОЧИЋЕВУ НАГРАДУ" ДО 25. ЈУЛА

БАЊАЛУКА, 9. ЈУЛА /СРНА/ - Организациони одбор "61. Кочићевог збора" расписао је конкурс за додјелу престижног књижевног признања "Кочићева награда" з...

Timeприје 1 седмице

ОТВОРЕН ПРВИ "ЉЕТОФЕСТ"

ОТВОРЕН ПРВИ "ЉЕТОФЕСТ"

ПРЊАВОР, 6. ЈУЛА /СРНА/ - У Прњавору је вечерас свечано отворен први "Љетофест", туристичко-културна манифестација која ће до 15. јула посјетиоцима по...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.