СТРАДАЊЕ КОВИЉКЕ ПАШАЛИЋ ВЕЋ 33 ГОДИНЕ ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

ДОБОЈ, 30. МАЈА /СРНА/ - Страдање Ковиљке Пашалић /57/, коју је крајем маја 1993. године заклала диверзантска јединица тзв. Армије БиХ у њеној кући недалеко од Манастира Свете Тројице у Возући, неће бити препуштено забораву иако ни послије 33 година за тај злочин нико није одговарао упркос томе што је познато ко је то учинио.

Предсједник Завичајног удружења "Завидовићани" из Добоја Зоран Благојевић најавио је да ће Пашалићевој бити изграђен споменик који ће бити подсјетник на један у низу злочина над српским цивилима који није кажњен Благојевић, који је и некадашњи начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, рекао је Срни да је Ковиљка заклана увече између 28. и 29. маја 1993. године, при чему су звијери такозване Армије БиХ несрећној жени ишчупали гркљан који су однијели као трофеј. "Преклана је на каучу, а да су се иживљавали над њом указивала је завјеса изнад прозора која је сва била испрскана крвљу, што је све за документовано током увиђаја захваљујући којем и данас имамо фотографије тог злочина", каже Благојевић. Он је нагласио да је овај предмет на поступање достављен некадашњем Центру јавне безбједности у Добоју. Ковиљка Пашалић је у складу са тадашњим могућностима сахрањена скромно на манастирском гробљу са крстом којег је начео зуб времена, због чега је Завичајно удружење одлучило да послије 33 године сагради споменик, уз подршку Градске управе Добој. Благојевић је истакао да се тиме жели овековјечити злочин над цивилном жртвом страдалом на најмонструзнији начин од стране припадника тзв. Армије БиХ, које ни до данас нико није покушао да процесуира пред законом иако је познат идентитет тих монструма. "Злочинци су се потписали на манастирској припрати", појаснио је Благојевић. Указао је да несрећна Ковиљка није била једина жртва тог маја 1993. године, те је подсјетио да је наведена диверзантска јединица те вечери крвави пир искалила у засеоку Јелчићи и над старицом Ранком Павловић /66/ коју су заклали док је припремала вечеру. Реконструишући те злочине, Благојевић је навео да је утврђено да су агресорске снаге продрле на коту Крстова, са које су имали преглед на дневне активности цивилног становништва које је у то вријеме било заокупљено радовима у пољу, те сачекале вече да дејствују. Такође је подсјетио да су 12. јуна 1992. године Стојанка Лукић /22/ и Славица Мркаљевић /21/ убијене у засједи на путу према Возући, након што су се у возилу враћале са сахране рођаку из Гостовића. "Ову засједу и убиство је у писменој забиљешци детаљно описао припадник тзв. Армије БиХ који је командовао диверзантском јединицом током предаје рапорта надлежној команди", каже Благојевић, Диверзију је у својој књизи "Тама и свјетлост Гостовића" описао официр тзв. Армије БиХ Сафет Џело из Какња, у којој је навео да су "у успјешној акцији уништени агресорски војници, заробљени аутоматска пушка и пиштољ шкорпион", али је мучко убиство двије невине дјевојке прећутао. Благојевић је подсјетио и на август 1992. године када је на Присјеци убијена старица Косана Спасојевић, а њен муж одведен у непознатом правцу. Указао је и на сва страдања Срба током погрома 1995. године, када је у здруженој акцији Другог и Трећег корпуса тзв. Армије БиХ, НАТО снага за брза дејства и пакистанског мировног контингента, од Срба етнички очишћено и спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова. Напоменуо је и да припадници Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде током Одбрамбено-отаџбинског рата никада нису дејствовале по цивилима. Он је упозорио да је страдање убијених српских цивила настављено и након Одбрамбено-отаџбинског рата, у миру, ослобађајућим пресудама одговорним из тзв. Армије БиХ од стране правосудских институција. Благојевић је истакао да то потврђује и недавна пресуда Апелационог вијећа које је правоснажно ослободило Рамиза Дураковића, некадашњег команданта 43. дринске бригаде такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Чајнича.