РОМАНИЈСКИ ПРОИЗВОДИ ПРЕПОЗНАТЉИВИ ПО КВАЛИТЕТУ И АУТЕНТИЧНОСТИ

Романијски крај препознатљив је по квалитету и здравој храни. Људи су препознали да се фокус мора ставити на пољопривредне аутохтоне произзводе. Пут је тежак, али признање је велико јер су успјели да географски заштите три производа.

Пише: Весна Аврамовић ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 31. МАЈА /СРНА/ - Романијски скоруп кајмак и мед, као и рогатички кромпир препознатљиви су по квалитету и изван граница Републике Српске, али се на очувању угледа и традиције овог подручја ради у континуитету. "Оно по чему смо препознатљиви и што даје на тржишту додатну вриједност је квалитет и здрава храна", изјавила је Срни руководилац подручне јединице Источно Сарајево ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Јелена Мићић. Она је нагласила да је у посљедњих пет година дошло до интензивирања пољопривредне производње на Романији. Мићићева је навела да савјетодавна служба Подручне јединице Источно Сарајево покрива терен од 12 општина Сарајевско-романијске и Горњодринске регије гдје већ имају три производа географски заштићена. "Постоје три врсте ознаке - ознака поријекла, ознака географског поријекла и гарантованих традиционалних специјалитета", додала је Мићићева. ФОКУС НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ АУТОХТОНИМ ПРОИЗВОДИМА Она је навела да су препознали да морају направити фокус на пољопривредне аутохтоне производе, дати им додатну вриједност и тиме помоћи пољопривредним произвођачима. Подсјетила је да су 2014. године одлучили да раде на географској заштити романијског скоруп кајмака. "Пут јесте тежак, али је признање велико и даје доста предности, али је и обавеза да морате у континуитету да радите на квалитету производње, да чувате тај углед и традицију", навела је Мићићева. Она је указала на чињеницу да је романијски скоруп кајмак препознатљив на тржишту, као и да се његова цијена стално повећава. "Наши произвођачи ова изазовна времена спремно дочекују, а увијек ће моћи на кућном прагу да продају своје производе. Такви производи доводе до развоја руралног туризма, јер људи који дођу са стране желе да пробају нешто аутентично", напоменула је Мићићева. ПОТРЕБНО УЛАГАТИ У ПРЕРАЂИВАЧКЕ КАПАЦИТЕТЕ КРОМПИРА Након романијског скоруп кајма, заштићен је и рогатички кромпир 2023. године. "Имамо озбиљне количине, производња се заснива на неких 300 хектара, гдје имамо и три највећа произвођача сјеменског кромпира у БиХ. Тако да смо се одлучили да заштитимо рогатички кромпир, а мора се улагати и у прерађивачке капацитете", истакла је Мићићева. Она је додала да је то начин како пољопривредни производи не би остали само сировина, већ да би се нашли на тржишту, имали бољу цијену, а на тај начин се ради на одрживом развоју пољопривредних газдинстава. "Мора се доста радити на маркетингу и на промоцији, иначе ће овакви производи остати непримијећени, остаће само препознатљиви у својој локалној заједници или једној ужој средини, што нам није циљ", указала је Мићићева. Један од добрих видова промоције су и сајмови на којима се представљају пољопривредни производи романијског краја, а један од таквих се организује и у Источном Сарајеву. Мићићева је напоменула да је романијски мед заштићен ознаком поријекла и уписан у регистар Агенције за безбједност хране БиХ, а да су иницијативу покренула удружења пчелара. Према њеним ријечима, удружења пчелара на Сарајевско-романијској регији су добро организована и пуно полажу рачуна на промоцију и стручне едукације. Значај оваквих производа, нагласила је, препознале су и многобројне међународне организације. НА СОКОЦУ БИ ТРЕБАЛО ДО СЕПТЕМБРА ДА БУДЕ ОТВОРЕНА "РОМАНИЈСКА КУЋА" Мићићева је рекла како се очекује да до краја септембра на Сокоцу буде отворена и "Романијска кућа" гдје ће сви ови производи бити презентовани и моћи да се купе. "То је још један од разлога зашто смо све ово радили, како би произвођачи били препознатљиви и могли да дођу до финансијских средстава која су им потребна како би даље улагали у производњу", појснила је Мићићева. Она је указала и да се доста радило на модернизацији фарми и објеката, механизацији кроз капиталне инвестиције Министарства пољопривреде Републике Српске. "Битно је да су све те информације доступне нашим произвођачима да аплицирају за различите међународне пројекте. Доста је урађено и када је у питању паметна пољопривреда и ради се на дигитализацији", закључила је Мићићева. Репортажа о заштићеним романијским производима је доступна на Срнином каналу на "Јутјубу".