ПОЧЕО СВЕТОДУХОВСКИ БОГОСЛОВСКИ СКУП

ФОЧА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Светодуховски богословски скуп почео је данас у Фочи уз учешће бројних представника са богословских и филозофских факултета из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Сјеверне Македоније и Грчке.

Скуп под називом "Шта је душа данас - богословски и филозофски аспекти антропологије" окупио је теологе, психологе, филозофе, књижевнике и филологе, а по шести пут га организује Богословски факултет "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву. Професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду Предраг Драгутиновић представио је тумачење Светог апостола Павла о души као метафори за конкретан људски живот. "Душа у његовим списима заправо увијек реферише на живот човјека, конкретан живот, нема толико везе са оним што ми данас посматрамо као душу, као неки невидљиви, сепаратни дио у односу на остале аспекте човјековог бића, већ је душа заправо живот у својој конкретности", рекао је Драгутиновић. Професор психологије на Филозофском факултету у Београду Вања Ковић говорила је о повезаности тјелесне основе са душевним стањима. Она је навела да људско срце лежи у мрежи неурона и да постоји директна веза између срца и мозга кроз цијели низ неурона, што је ново откриће оксфордских научника које даје потпору светоотачким предањима и искуствима о умносрдачној молитви. Ковићева је поручила да је човјек непредвидив, не само за друге људе, већ и за самог себе, а да му вјера у доброј мјери помаже да скида слојеве са себе и да иде у дубину спознаје себе и својих ближњих. Професор Богословског факултета у Београду Владан Таталовић истиче да је овај скуп значајан јер говори о души, не само као религијском појму, већ и појму идентитета и живота отварајући могућност сарадње теологије са другим научним дисциплинама. "Моја тема је појам душе у антропологији Светог апостола Јована Богослова из чијих списа се види да је идеја душе у ствари виђење живота који се полаже за друге. Тиме је сам појам душе испробан, искушан, јер је у старом свијету имао конотацију бесмртности, неке независности од човјековог живота, а сада у Јовановој теологији добија вриједност кроз самога Христа", рекао је Таталовић. Он је нагласио да је то централна тема која је српском завјетном, светосавском менталитету дала главну нит јер је у завјетном народу, као што је српски, и даље највећа вриједност умријети у подвигу, него живјети у стиду. Домаћин скупа, декан Богословског факултета "Свети Василије Острошки" Дарко Ђого наводи да се питање о души увијек изнова поставља, не само у теолошком рјечнику, већ и у филозофском, психолошком и књижевном. "Душевне тегобе су свеприсутне у друштву и често говоримо о њиховом учинку на слом друштва и слом вриједности, али и тражимо неке путеве да се из тих ситуација изађе, тако да смо звали колеге психологе, филозофе, књижевнике, филологе да свеобухватно одговоримо на питање - шта је душа", рекао је Ђого. Он је навео да је мото овог скупа Христова ријеч из Марковог јеванђеља да ко жели да душу своју сачува изгубиће је, а ко жели да душу своју да ради Христа и ради Јеванђеља он ће је сачувати. Светодуховски богословски скуп, који ће трајати до 3. јуна, одржава се у Средњој богословској школи на Велечеву код Фоче, а радове излажу професори са богословских, филозофских и филолошких факултета из Бањалуке, Источног Сарајева, Београда, Никшића, Солуна, Скопља, као и са Института за српски језик Српске академије наука и уметности из Београда.