СЉЕДЕЋА СЈЕДНИЦА 30. ЈУНА, НА ДНЕВНОМ РЕДУ 100 ТАЧАКА

САРАЈЕВО, 16. ЈУНА /СРНА/ - Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине Драган Човић, који је јутрос преузео ову дужност по принципу ротације, изјавио је данас новинарима у Сарајеву да ће наредна сједница Дома бити одржана 30. јуна и да ће имати око 100 тачака дневног реда.

"Јутрос смо одржали сједницу Колегијума и постигли коректан договор да на дневни ред ставимо све споразуме, извјештаје, иницијативе и друга питања око којих смо постили сагласност, а да спорна питања оставимо за касније", рекао је Човић на традиционалном дружењу са новинарима. Он је за другу половину јула најавио двије сједнице на којима ће се наћи око 10 закона који су у процедури. Према његовим ријечима, биће заказане и двије хитне сједнице, прва посвећена такозваним европским законима, о Високом судском и тужилачком савету БиХ и Суду БиХ, а друга о Приједлогу буџета институција БиХ за ову годину. Човић је изразио отимизам у погледу будућег ефикаснијег рада Колегијума и Дома народа, заснивајући свој оптимизам на интензивирању разговора чланова Колегијума са клубовима делегата. Говорећи о актуелној политичкој ситуацији у БиХ, он је рекао да ће у фокусу бити европски закони, као и статус ОХР-а и мандат високог представника, о чему представници САД и ЕУ немају усаглашен став, али је то потребно ради успостављања унутрашње стабилности у БиХ. Он сматра да је потребно временски ограничити мандат високог представника и да треба укинути такозвана бонска овлашћења. Човић је нагласио да до краја мандата, односно до општих избора у БиХ у октобру, ипак не очекује опструкције делегата, као што је то била досадашња пракса, јер ће инсистирати на колегијалности и партнерству свих политичких актера. Према његовим ријечима, од укупно 48 закона који су у процедури, њих 19 је још увијек спорно због различитих ставова и погледа клубова делегата у Дому народа. Одговарајући на питање о "трећем ентитету", Човић је поновио да док год буде постојала неодговорна бошњачка политика у БиХ, Хрвати имају право да се боре за равноправност, па и да траже "своју федералну јединицу".