"ПУТ ЈЕ СЛОБОДАН, СРЕЋНО"

БИЈЕЉИНА, 21. ЈУНА /СРНА/ - Пут је слободан, срећно, ријечи су којима се српском становништву у западном дијелу Републике Српске обратио командант тактичке групе један Војске Републике Српске Новица Симић након што је пробијен коридор кроз Посавину.

У краткој изјави тада је пуковник Симић, касније генерал, рекао да су пут ослободиле комбиноване јединице Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске чиме су пожељеле да честитају празник свим Србима у свијету, алудирајући на Видовдан. "Овим је Коридор за Југославију успостављен, пут је слободан. Срећно", рекао је тада пуковник Симић. Операција "Коридор 92", позната и као пробој коридора живота, била је највећа операција Војске Републике Српске спроведена током Одбрамбено-отаџбинског рата против Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске у Посавини. Била је то најзначајнија побједа Војске Републике Српске и изузетно војничко остварење, које се издваја од свих осталих у том херојском добу српске историје. Циљ операције је био успостављање копнене везе између западног и источног дијела Републике Српске. Цијела бањалучка регија, све до Книна, Бенковца и Обровца, са више од милион и по Срба, била је у окружењу. Били су то дани пуни страха и велике неизвјесности. Није било струје, горива, цигарета, кафе, залихе хране драстично су се смањивале, а у здравственим установама понестајало је лијекова и санитетског материјала. Болнице су остале и без кисеоника, а није било ни течности за хемодијализу бубрежних болесника. Најкритичније стање било је у бањалучком породилишту, гдје је био пријеко неопходан кисеоник за инкубаторе у којима су биле бебе.‎ Иако је из Бањалуке упућен апел за помоћ, свјетски моћници су се оглушили, а у бањалучком породилишту, због недостатка кисеоника, умире 12 новорођенчади. Љекари су покушали да употријебе и индустријски кисеоник, којег су добили од ВРС, али то није било довољно да се бебе спасу. Tада се знало да се мора кренути у пробој пута ка Србији, истицали су генерали ВРС касније у својим исповијестима, а то се и догодило, и то раније него што је првобитно планирано. Посавина је тада била окупирана, јер су од почетка марта 1992. године хрватске паравојне јединице организовано прелазиле мост на Сави и полако заузимале тадашњи Босански Брод, а приликом освајања града снаге ХВО-а су напале село Сијековац и починиле масовни злочин над српским цивилима. Модрича, Дервента и околна села дошли су под војну управу од стране Хрватске војске и ХВО-а и тиме се спојили са снагама у Градачцу, пресјекли све путне правце који из Крајине воде према Шамцу, Брчком, Бијељини, Србији и остатку свијета. "Није било пуно могућности. Или се препустити на милост и немилост непријатељу или кренути у борбу за пут живота. Tо је био окидач за почетак операције `Коридор` и прављење пута живота или битке за живот", изјавио је својевремено генерал Момир Tалић, који је у интервјуу непосредно након завршетка акције навео да је за њега била наставак косовске битке. Начелник Штаба Првог крајишког корпуса пуковник Бошко Келечевић је, сагледавши цијелу ситуацију на фронту, предложио да се оперативна зона корпуса прошири на Дервенту, Брод, Оџак, Tеслић, Добој, Модричу, али и Озрен и Tребаву. У селу Станови код Добоја, генерал је 17. јуна 1992. одржао састанак са комадантима. Послије опширне процјене непријатеља и стања на територији, дао је и званичан назив операцији "Коридор – 92". "Tалић је одлучио и рекао: „Главни удар хоћу преко Tребаве, најкраћим путем. Дјеца нам умиру. Хоћу коридор до Видовдана, па макар била и козја стаза. Одлука сутра у исто вријеме", овјековјечено је у књизи "Република Српска у одбрамбено-отаџбинском рату", коју је објавио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих. Tачан датум није, како пише, јавно саопштаван војницима, али наслућивало се да ће то бити 26. јун. Све српске снаге спремно су чекале наређење. По Tалићевој одлуци, операција је отпочела два дана раније јер су имали информације да ће непријатељ јачати. Пробој је почео у седам часова ујутру. Операцијом која ће остати записана у војним аналима, односно пробојем коридора окончана је копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине. Tом акцијом ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна војна операција пробоја завршена је 6. октобра исте године. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у акцији "Коридор 92" погинуло је најмање 855 бораца Војске Републике Српске, 14 припадника МУП-а Српске, те 19 припадника МУП-а и Војске Републике Српске Крајине. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске, у операцији "Коридор 92" погинуло је 877 припадника ВРС, 15 припадника МУП-а Српске и 17 припадника МУП-а Републике Српске Крајине.