УВАЛА СЛАНА ПОДСЈЕЋА НА СТРАДАЊЕ СРБА И ЈЕВРЕЈА У ВРИЈЕМЕ НДХ

ЗАГРЕБ, 25. ЈУНА /СРНА/ - Увала Слана на острву Пагу подсјећа да су на тој каменој голети у НДХ убијани Срби и Јевреји, мушкарци, жене, дјеца само због своје националне припадности, истакнуто је на комеморацији жртвама усташких логора који су били саставни дио концентрационог усташког логора из састава Госпић-Јадовно-Паг.

Предсједник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ и посланик у Сабору Милорад Пуповац подсјетио је да је врх усташке власти донио одлуку да ова увала постане логор, мјесто за мушкарце, Србе, Јевреје и Хрвате лијеве оријентације, а да Метајна, послужи као мјесто за женски логор, углавном супруге и дјецу заточених мушкараца. Када су крајем осамдесетих отворене многе гробнице, знаним и незнаним, Пуповац је истакао да се догодило управо оно што се није смјело догодити, а то је да су ти мртви усмјерени као аргумент за нове мртве, за непријатељства, за страдање. Цитирао је и свједочења ријетких који су преживјели Слану и Метајну, пакао на земљи, захваливши на постављеној спомен-плочи, односно на првом мјесту предсједнику Јеврејске општине Загреб Огњену Краусу и градоначелнику Новаље Ивану Даби. Краус је истакао да су на овом мјесту, у љетним мјесецима 1941. године, страдали људи не због свог политичког или неког другог става, већ због вјерске или националне припадности, и то по расним законима тадашње НХД, накарадне творевине која је егзистирала до 1945. године. "Логораши су сами радили кућице у којима ће бити на овом сунцу, у овом бездану без хране, без воде", рекао је Краус. Он је захвалио градоначелнику Новаље Ивану Даби на постављеној спомен-плочи, уз наду да је више нико неће насилно уклањати. Весна Tершелич из Центра за суочавање с прошлошћу "Документа" рекла је да је увала Слана с новообновљеном спомен-плочом постала простор истинског суочавања, гдје нове генерације могу учити о признавању патње другога и о страдању у Другом свјетском рату у вријеме усташке НДХ. "Они који су након педесет пет дана преживјели логор Слана и Метајна одведени су с овог мјеста, након чега су заправо постали први који су постављали бараке у усташком логору Јасеновац", нагласила је Tершелич. Градоначелник Новаље Иван Дабо оцијенио је да је увала Слана истинско мјесто сјећања и да и данас упозорава на дехуманизацију онога ко је другачији од другога као и да се више никада не би поновила оваква недјела. Комеморација је одржана јуче код спомен-плоче, обновљене четврти пут захваљујући напорима Српског народног вијећа /СНВ/, Координације јеврејских општина и Центра за суочавање с прошлошћу "Документа" и у сарадњи са градоначелником Новаље. Спомен-плоча је уништена почетком деведесетих. СНВ је спомен-плочу постављао поновно 2010. и 2013. године, али је оба пута уништена. Први пут је у ували Слана постављена 1975. године. Усташки логор Слана простирао се на око пет хектара површине, а налазио се око пет километара удаљен од најближег засеока Метајне на острву Пагу. На тој каменој голети, директно изложеној велебитској бури, без питке воде и вегетације, нису постојали никакви услови за нормалан живот. Први логораши били су Јевреји ухапшени у Загребу 20. јуна 1941. године, а четири дана касније су доведени у Слану. Tај датум се може сматрати даном почетка рада овог логора. Прву групу заточеника чинило је 30 загребачких Јевреја. У вријеме њиховог доласка у Слани још није било ничега, осим голог камена. Потом су доведени Срби те мањи број Хрвата, углавном комуниста, саопштило је Српско народно вијеће /СНВ/. Од 10. јула број Срба је знатно већи. У сјеверном дијелу логора били су углавном Срби и у мањем броју Хрвати, у јужном дијелу искључиво Јевреји. Реокупацијом од фашистичке Италије, подручје Велебита и острва Пага је припало Италији средином августа 1941. године, чиме се логор укида, а посљедњи логораши бивају убијени или се транспортују на друга заточеничка мјеста тадашње НДХ. Фашисти, санитарно-дезинфекциона комисија италијанске војске, бивају згранути окрутношћу почињених злочина.