РАСТУШКА ПЕЋИНА - ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СТАНИШТА СЛИЈЕПИХ МИШЕВА У СРПСКОЈ

Археолошки артефакти који су пронађени у ископавањима у пећини Растуша указују да је у палеолиту и средњем палеолиту или мустеријену то било станиште неандерталца, који су постојали између 150.000 и 30.000 година прије нове ере.

Припремила: Ана Бенцун ТЕСЛИЋ, 28. ЈУНА /СРНА/ – Растушка пећина у селу Растуша код Теслића једно је од највећих станишта слијепих мишева у Републици Српској, посјетиоцима даје могућност да уживају у јединственој љепоти пећинског накита, али и да се упознају мјесто које је десетинама хиљада година прије нове ере била и станиште неандерталаца. Пећина у Растуши једна је од три пећине у Републици Српској које су уређене за туристички обилазак, има сређен прилаз, освјетљење унутар пећине, као и стазе које воде кроз њу, у дужини око 370 метара. Организовано је и радно вријеме пећине, те обезбијеђен водич који туристима може детаљније да представи пећину. Директор Туристичке организације Теслића Данијел Петровић рекао је да Растуша има велики значај за Теслић јер представља готов туристички производ, који ће да привуче туристе, али и подстакне туристички развој, јер имамо велики природни потенцијал који треба искористити. ЛЕОПАРДОВА КОЖА – ЈЕДИНСТВЕН УКРАС НА ЗИДУ ПЕЋИНЕ Најзанимљивију дио пећине за туристе је украс који подсјећа на леопардову кожу у једном од канала пећине. "Таква врста шаре на зидовима се налази још у само двије пећине у Европи, код Париза и Вићенце", појаснио је Петровић. Тишину пећине у дијелу гдје се гнијезде слијепи мишеви прекида лепет њихових крила и тихи, али јасни узвици којим међусобно комуницирају. Мало ко зна чињеницу да је ова пећина једно од највећих станишта слијепих мишева у Републици Српској, а Петровић истиче да сви који имају страх од слијепих мишева овдје могу да га се ријеше. "Страх је обично присутан код одраслих, који се понекад плаше да уђу, али када то учине схвате да нема разлога за страх, јер слијепи миш вас види као препреку коју ће спретно да избјегне", каже Петровић. ПРОЦЕС СТВАРАЊА ПЕЋИНСКИХ УКРАСА ТРАЈЕ ХИЉАДАМА ГОДИНА Иако Растуша није једна од пећина које су богате пећинским накитом, њен унутрашњи амбијент оставља без даха. Археолог У Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске Борис Радић појашњава да процес стварања пећинских украса траје хиљадама година. "Украси настају као резултат таложења минерала из воде богате калцијум-карбонатом, која капа са пећинског плафона. Овде на сваком кораку можете видјети кап која чека или је већ пала на под", додао је Радић. Капљице воде, једна по једна падајући данима и годинама, направиће сталагмит, стуб који се уздиже са пода према плафону, или сталактит, стуб који виси са плафона. "Посебан призор је када се споје сталактит и сталагмит, те направе стуб којем можемо само да се дивимо, јер га је направила природа, мимо дјеловања човјека", појашњаца Радић. АРХЕОЛОШКИ АРТЕФАКТИ УКАЗУЈУ ДА ЈЕ РСТУШКА ПЕЋИНА БИЛА СЈЕДИШТЕ НЕАНДЕРТАЛЦА Растушка пећина једини је до сада утврђени пећински локалитет у сјеверној БиХ, који је био станиште неандерталца и својом анатомијом веома подсјећа на модерног човјека. Радић истиче да археолошки артефакти који су пронађени у ископавањима у пећини Растуша указују да је у палеолиту и средњем палеолиту или мустеријену то било станиште неандерталца, који су постојали између 150.000 и 30.000 година прије нове ере. Истраживања у пећини у Растуши почела су прилично касно, седамдесетих година прошлог вијека, када су нађене кости спиљског медвједа, а ревизиона ископавања почела су 2010. године и рађена су наредне двије године под руководством професора Престона Мирикла са Кембриџ универзитета. "Тада су отворене три археолошке сонде. У једној су пронађене кости спиљског медвједа, док су друге двије дале чак око 500 кремених артефакти, који су нам важни јер указују на развој човјека и начин на који је живио у то вријеме", прича Радић. Појашњава да је кремен тада био основни алат за човјека, те да су од њега прављене различите алатке – за лов, за обраду дрвета или за обраду кости. "Кад обрађујете кремен, поступком одбијања можете да направите оштрицу дебљине свега пар микрона и експериментална археологија је доказала да кременом можете сјећи све, чак и челик", рекао је Радић. ПРОНАЂЕНИ ОСТАЦИ СПИЉСКОГ МЕДВЈЕДА И ЛАВА, АЛИ И НОСОРОГА, ДАБРА И ЈЕЛЕНА У пећини су, осим костију спиљског медвједа и лава, нађени и остаци носорога, као и кости дабра и јелена, које нису специфичне за пећине. То значи, наводи Радић. да их је човјек донио унутра, као улов. Додаје и да постоји још много простора, али и потребе да се истраживања у овој пећини наставе, да му је план да, чим се створе материјални и други услови, наставе ископавања у сонди три. "То је најдубља сонда, која је ишла на 4,5 метара дубине, али смо установили да има још метар и по неистраженог слоја, тако да је могуће и да имамо и мустеријен који је старији од овог који смо до сада открили и можда датира од прије 150.000 година", рекао је Радић. ПЕЋИНА У ТИШИНИ ЧУВА ОСТАТКЕ ДАЛЕКЕ ПРОШЛОСТИ, АЛИ И ВЈЕРОВАЊА И НАДЕ САДАШЊОСТИ Растушка пећина у својој тишини чува остатке прошлости, али и вјеровања и наде садашњости. Негдје на својој средини, на раскрсници путева, у близини мјеста гдје су шишмиши направили своја гнијезда, налази се мали пролаз, за које постоји вјеровање да испуњава жеље онима који се успију кроз њега провући. Ово вјеровање испричао је мјештанин Благоје Радић који каже да то увијек пренесе посјетиоцима али и напомене да не може да тврди да је и истина. "Једном приликом десило се да је ту била дјевојка, која ме је прекинула, рекавши да је она свједок да је то истина, јер је замислила жељу да остане у другом стању, а то се и десило", прича Радић. Благоје Радић није само мјештанин, него је и заљубљеник села Растуше и свих природних богатстава тог краја, те је један од "главних криваца" што је 2006. године почело уређење пећине за посјетиоце. "На идеју да кренем у тај посао дошао сам након што сам три ноћи заредом сањао великог слијепог миша. Било је и оних који нису вјеровли да ћу успјети, говорили су да сам луд, али ја сам ту видио нешто ново и вриједно. Очистили смо пећину, пробили пут и направили стазу дужине око 370 метара", рекао је Радић. Прије 20 година са неколико својих истомишљеника регистровао је Еколошко туристичко удружење "Растуша" које и данас крчи нове стазе и мами људе да се окрену природи. "За све те године урадили смо много тога, стигли на бројне акције, помагали коме треба помоћи. Трудимо се да и даље радимо колико будемо у могућности, јер ово брдо гдје се налази пећина има пет пећина и шест улаза, тако да ми је жеља да док сам жив оспособим још једну пећину", закључио је Радић.