ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ 151 ГОДИНЕ ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ

НЕВЕСИЊЕ, 9. ЈУЛА /СРНА/ - У Крковима код Невесиња служен је парастос код спомен-обиљежја херцеговачких устаницима поводом 151 године од Невесињске пушке, устанака српског народа у Херцеговини.

Парастосу присуствују српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић и делегација Народне скупштине. У наставку обиљежавања 151 године од Невесињске пушке биће положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја устаницима. Након полагања вијенаца биће одржан културно-умјетнички програм, а планирана су и обраћања званичника. Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. Tо је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ. Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ. Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна, 1941. године, у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња. Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за дан устанка против окупатора. Обиљежавање 151 године од Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.