ПРАУНУКА ХАРАМБАШЕ ПЕРА ТУНГУЗА: СРПСКИ НАРОД БРАНИО СВОЈУ СЛОБОДУ И ВЈЕРУ

БЕОГРАД, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Република Српска и Србија заједничким обиљежавањем 151 годину од прве Невесињске пушке, исказују јединство српског народа који је бранио своју слободу и вјеру, а тај устанак Срба у Херцеговини против Турака промијенио и геополитичку карту Европе, изјавила је Срни Наташа Глигорић, праунука хајдучког харамбаше Пера Тунгуза, једног од вођа тог устанка.

"Заједничким обележавањем Невесињске пушке показујемо наше јединство, да смо ми један народ, да имамо заједничку историју, културу, веру и традицију и да те вредности требамо да чувамо као зеницу ока свог, јер само тако јединствени, уједињени, можемо да опстанемо на овом подручју", рекла је Глигорићева. Она је оцијенила да је Невесињска пушка по својим карактеристикама, учесницима, војним и дипломатским активностима, резултатима и значају равна је трећем српском устанку. "Присећамо се да је варницу тог устанка запалио хајдучки харамбаша Перо Тунгуз 5. јула 1875. године на Ћетној пољани, на планини Бишини", навела је Глигорићева. Тај пуцањ Перове пушке није, каже она, означио само напад на турски караван, него је био вапај и урлик поробљеног народа који је устао, иако слабо наоружан, да кида ропске ланце, не могавши више да трпи зулум и угњетавање. Она додаје да је тај народ у дјело спровео ријечи цара Лазара да није битно која сила народу пријети, него која се светиња брани. "А бранило се оно што је овом народу одвајкада било најдрагоцјеније, а то су слобода, част, вјера, достојанство и породично огњиште, истакла је Глигорићева. Убрзо је, подсјећа она, дошло до сукоба на Крековима, а устанак је захватио читаву Херцеговину, Босну и сусједне земље. "Тај пуцањ на Бишини убрзао и покренуо точак историјских дешавања и променио геополитичку карту Европе, а наше драго Невесиње златним словима уписао у историјске и војне уџбенике и литературу", нагласила је Глигорићева. У Невесињу се данас, организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске и Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе Србије, обиљежава историјски догађај од републичког значаја "Устанци Срба у Херцеговини - Невесињске пушке". Легендарни херцеговачки харамбаша Перо Тунгуз био је симбол српског отпора у Херцеговини, који је са сабљом у руци прошао пут од првих устаничких дана на Ћетној пољани 1875. године, преко албанске голготе коју је прошао пјешке у 76. години живота, до коначне побједе на Солунском фронту 1918. године. Перо је био активни учесник догађаја друге половине 19. и прве половине 20. вијека, од Невесињске пушке, Улошког устанка и Првог свјетског рата, а постао синоним за отпор и бунт. Перо је ушао у историографију, народну епику и постао инспирација у области књижевног, ликовног и филмског стваралаштва, као и у топониме као што су Тунгузове ливаде на Моринама, Тунгузову луку у Улогу, улице у Невесињу, спомен-плоча у Невесињској улици на Врачару у Београду. Перо Тунгуз умро је 18. марта 1919. године у Трстенику, а његови посмртни остаци су, према породичном предању, касније пренесени у Херцеговину, на Морине код Невесиња, гдје му је подигнут споменик.