ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 14. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је уторак, 14. јул, 195. дан 2026. До краја године има 170 дана.

1223. - Умро француски краљ Филип Други Август, који је током владавине од 1179. ојачао краљевску власт и успјешно ратовао против Енглеза, отевши им посједе у западној Француској. С енглеским краљем Ричардом Првим Плантагенетом - "Лављим срцем" и њемачким царем Фридрихом Првим Барбаросом предводио је крсташе у Трећем крсташком рату, основао је 1208. универзитет у Паризу и подигао велики дио чувене париске Богородичине цркве /катедрала "Нотр дам"/. 1602. - Рођен француски кардинал италијанског поријекла Ђулио Рајмондо Мацарини, познат као Жил Мазарен, премијер у владама краљева Луја Тринаестог и Луја Четрнаестог. Као један од највјештијих дипломата свог доба поставио је темеље на којима је Луј Четрнаести градио хегемонистичку политику Француске у Европи. Окончао је 1648. Тридесетогодишњи рат, послије којег је Вестфалским миром Француска од Њемачког царства преузела Алзас и неке лоренске градове. Такође је савладао буну племића Фронда од 1648. до 1652. и успоставио краљев апсолутизам пољуљан током побуне. 1789. - Народ Париза заузео злогласни затвор Бастиљу, симбол краљевске самовоље, чиме је почела Француска револуција. Подигнута у 14. вијеку, тврђава Бастиља је до прве половине 17. вијека служила за одбрану Париза, а као затвор је почео да је користи моћни кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље у вријеме владавине краља Луја Тринаестог, махом за политичке затворенике. 1817. - Умрла француска списатељица Мадам де Стал, чија је књига "О Њемачкој" знатно утицала на развој романтизма. Као противник француског цара Наполеона Првог Бонапарте емигрирала је из Француске и потом је живјела у Њемачкој, Италији, Русији и Шведској. Остала дјела: романи "Делфина", "Корина". 1867. - Шведски произвођач експлозива Алфред Нобел свој изум динамит први пут демонстрирао у каменолому код енглеског града Редхил. 1887. - Умро њемачки индустријалац Алфред Круп, назван "краљ топова", под чијом је управом металуршки концерн "Круп" 1847. почео да производи тешке топове. Фабрике "Круп" су у оба свјетска рата производиле тешко наоружање за њемачку војску. 1889. - На стогодишњицу пада Бастиље у Паризу, у присуству 395 делегата из европских земаља и Америке, почео први конгрес Друге интернационале. На конгресу је усвојена одлука о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1901. - У Београду свечано отворено прво Радничко позориште у Србији. Представе су извођене у кафани "Радничка касина" на углу Дечанске и Скопљанске улице /сада Моше Пијаде и Нушићеве/. 1902. - У Сарајеву, ради ширења просвјете и српске националне свијести Срба у БиХ, основано Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", које је имало велики број чланова и донатора и располагало је знатном имовином. Захваљујући помоћи "Просвјете", прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима. Друштво је отворило велики број читаоница, штампало много популарних књига ради просвјећивања народа, а у Сарајеву је отворило велику Централну библиотеку. У "Просвјети" су били активни многи значајни Срби из БиХ, укључујући Алексу Шантића, Петра Кочића, Васиља и Шћепана Грђића, Ђорђа Пејановића, Пера Слијепчевића. 1913. - Рођен амерички државник Лесли Линч Кинг - јуниор, познат као Џералд Форд, предсједник САД од 1974. до 1977. 1918. - Рођен шведски филмски режисер и сценариста Ингмар Ернст Бергман, који је три пута добио награду "Оскар"; највише су га заокупљали етички и психолошки проблеми човјека. Његов наглашени лиризам често је прерастао у халуцинантне стилизације тема и мотива, а префињен рад с камером и испрекидани наративни стил допринијели су тамном сликању људских судбина. Филмови: "Љето са Моником", "Ноћ кловнова", "Осмијех љетње ноћи", "Седми печат", "Дивље јагоде", "Зимско свјетло", "Лице", "Дјевичански извор", "Ђавоље око", "Тишина", "Персона", "Крици и шапутања", "Лицем у лице", "Змијско јаје", "Свијет марионета", "Фани и Александер". 1933. - У Њемачкој забрањене све политичке партије, осим нацистичке. 1958. - У Ираку убијен краљ Фејсал и војним ударом успостављен републикански режим. Официри-пучисти убили су и престолонасљеника Абдула Илаха и премијера Арапске федерације Ирака и Јордана генерала Нурија ел Саида, а власт је преузео генерал Абдул Карим Касем. 1965. - Амерички сателит "Маринер 4", лансиран 1964, направио прве фотографије Марса. 1971. - Суд у Штокхолму осудио на доживотну робију двојицу хрватских терориста, убица југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића. 1976. - Кина у Африци окончала градњу жељезничке пруге "Танзам", која је повезала Замбију и луку Дар ес Салам у Танзанији. 1988. - Иран у УН оптужио САД за "варварски злочин" због обарања иранског путничког авиона у Персијском заливу. 1991. - Предсједништво СФРЈ већином гласова донијело одлуку о премјештању јединица ЈНА са територије Словеније у друге републике. 1992. - Савезна скупштина за првог премијера Савезне Републике Југославије изабрала америчког бизнисмена српског поријекла Милана Панића. 1998. - У паду украјинског транспортног авиона "иљушин 76" у Персијском заливу погинуло свих осам чланова посаде. 1998. - На Тајван, као учесник семинара о научним и технолошким достигнућима, допутовао кинески министар Џу Лилан, поставши први члан владе Кине који је ступио на тло тог кинеског острва. 1999. - Чланови Комисије за тражење несталих лица и Стручни тим Републике Српске у сарадњи са истражним судијом Окружног суда у Српском Сарајеву и замјеником Окружног јавног тужиоца ексхумирали 30 тијела српских цивила на градском гробљу "Колијевке" и у селу Осјечина код Горажда. 2004. - Ирачка полиција ухапсила чланове терористичке ћелије, сараднике Ал каиде, која је окривљена за више бомбашких напада, међу којима и онај у Кербали крајем марта, у којем је погинуло више од 100 шиитских ходочасника. 2007. - Русија суспендовала учешће у Споразуму о Конвенционалним снагама Европе /ЦФЕ/, који ограничава број тешког наоружања распоређеног између Атлантског океана и Урала. 2014. - Надин Гордимер /91/, јужноафричка књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност, истакнути борац против апартхејда, преминула је у Јоханесбургу /"Јулски људи", "Прича мог сина","Случајни сусрет", "Дођи себи"/. 2016. - У терористичком нападу у Ници погинуло 86 особа, међу којима и нападач, а 458 је повријеђено. Француз, поријеклом из Tуниса Мухамед Булел /31/ камионом је газио и убијао људе на шеталишту који су на Дан Републике изашли да гледају ватромет. 2019. - Новак Ђоковић одбранио титулу на Вимблдону пошто је у финалу побиједио Швајцарца Роџера Федерера. Tријумфом у мечу који је трајао пет часова, Ђоковић је дошао до своје 16. грен слем титуле у каријери, а пете на Вимблдону. Претходно је овај турнир освајао 2011, 2014, 2015. и 2018. године. Било је то најдуже финале у историји Вимблдона. 2021. - Европска комисија усвојила пакет мјера за сузбијање посљедица промјене климе с циљем да ЕУ до 2030. године преполови испуштање гасова који загријевају и загађују атмосферу.