АЛЕКСАНДАР ВУЧО - РОДОНАЧЕЛНИК МОДЕРНЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ

БИЈЕЉИНА, 20. ЈУЛА /СРНА/ - Српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за дјецу у српској књижевности и зачетник надреализма у Србији и Југославији, умро је 21. јула 1985. године.

Најпознатија Вучова дјела су романи "Глухо доба" /у коауторству са Душаном Матићем/, "Корен вида", "Распуст", "Мртве јавке", "Заслуге" и "Омаме". Познате су и његове збирке поетске прозе "Позив на маштање", "Неменикуће - Ћирило и Методије", "Мастодонти", те збирке пјесама "Кров над прозором", "Ако се још једном сетим", "Песме", "Алге" и "Момак и по хоћу да будем". Вучо, који је током своје младости боравио у Европи и школовао се у француским школама, убрзо је постао незадовољан друштеним приликама и стањем духа у земљи и Београду. Са пријатељима истомишљеницима, основао је београдску групу надреалиста и почео да се активно укључује у политички живот, а као један од оснивача и потписника манифеста постао је и један од уредника алманаха "Немогуће". Осим поезије, он се бавио и филмом, пишући сценарије. Након рата, Вучо је био управник филмских предузећа Југославије и предсједник Комитета за кинематографију у Влади Југославије. Осим тога, он је био и директор "Звезда филма" и "Авала филма". Вучо се окушао и као новинар, па је био уредник "Борбе", "Дела" и "Змаја". За свој рад Вучо је био награђен Седмојулском наградом за животно дјело, док је његов роман "Мртве јавке" проглашен за најбољи роман године.