ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас је сриједа, 2. септембар, 245. дан 2026. До краја године има 120 дана.

31. п. н. е. - У поморској бици у Јонском мору код градића Акцијум, у сјеверозападном дијелу Грчке, Римљани су поразили здружену флоту римског војсковође Марка Антонија и његове супруге - египатске краљице Клеопатре Седме, па су, захваљујући томе, 30. године прије нове ере покорили Египат. 1666. - У Лондону избио катастрофални пожар и ватрена стихија је за пет дана готово уништила град, укључујући 97 цркава, међу којима и катедралу Светог Павла. 1807. - Британска морнарица бомбардовала Копенхаген да би спријечила француског цара Наполеона Првог Бонапарту да против Британаца употријеби данску флоту. 1829. - Склопљен Једренски мир између Русије и Отоманског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест окупираних нахија из Карађорђеве Србије и признају аутономију Грчке. 1838. - Рођена хавајска краљица Лилиуокалани, посљедњи суверен Хаваја од 1891. до 1893, прије него што су та пацифичка острва 1898. анектирале САД. 1866. - На Криту избила побуна против Турака и проглашено је присаједињење тог грчког медитеранског острва земљи матици, која је окончана побједом становника острва и припајањем Крита Грчкој тек 1913. године, послије балканских ратова. 1872. - У Хагу почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да Генерални савјет буде премјештен из Европе у САД, јер је његов опстанак у Лондону - послије пада Париске комуне 1871. и реаговања у европским земљама - постао немогућ. Конгрес у Филаделфији 1876. одлучио је да распусти Генерални савјет и обустави дјелатност Интернационале. 1878. - Рођен је Милан Недић, генерал, предсједник владе Србије у Другом свјетском рату, под окупацијом. У међуратном периоду налазио се на мјесту начелника Генералштаба и министра војске и морнарице, а у време инвазије Њемачке командовао је Tрећом групом армија. Његова улога се различито тумачи у историографији. Од тезе да је био издајник у служби окупатора, до тезе да је у питању трагична фигура, човјек који је свјесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би, колико је могуће, ублажио трагедију српског народа. Несумњиво је да су органи његове владе у најтежим условима збринули оне који су умакли од хрватских усташких злочина у Независној Држави Хрватској, као и са других окупираних територија, укупно више стотина хиљада лица. Учествовао је у ослободилачким ратовима које је водила Србија 1912-1918. Према званичној верзији, извршио је самоубиство током истражног поступка 1946. Дјела: "Српска војска и солунска оФанзива", "Српска војска на албанској голготи", "Краљ Александар И ујединитељ". 1901. - Рођен мађарски писац Золтан Чука, који је највећи дио стваралаштва посветио превођењу на мађарски језик дјела писаца свих југословенских народа, од Петра Другог Петровића Његоша до савремених - више од сто књига. Дјела: "Историја књижевности југословенских народа", антологија југословенске лирике на мађарском "Звјездана прашина", збирке пјесама "Путеви", "Огњено звоно", "Моје двије домовине". 1910. - Рођен писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и умјетности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", коју је као учесник народноослободилачког рата створио у јеку најжешћих борби. Послије Другог свјетског рата био је директор Драме у Сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући "Просвета". У књижевности се јавио 1927. вијенцем од пет сонета "Оцвале примуле". Остала дјела: роман "Понорница", поеме "Шева", "Збор дервиша", драма "Свјетло на другом спрату", комедије "Дјелидба", "Вечера". 1910. - Умро француски сликар самоук Анри Русо, звани Цариник, родоначелник наивног сликарства. Пажњу ликовних критичара је скренуо једноставношћу сликарске фактуре и наивношћу осјећања. Пресудно је утицао на стварање школа "наивних сликара" у земљама Европе и Америке. Дјела: "Свадба", "Шетња", "Сан", "Заводница змије", "Уснула Циганка". 1922. - Умро аустралијски писац Хенри Арчибалд Ларсен, познат као Хенри Арчибалд Лосон, сликар аустралијског колорита. Доста је путовао као морнар и почео је писањем пјесама на пролетерске теме. Дјела: "Кратке приче у прози и стиху", "Земља из које сам дошао", "Дјеца прашуме", "Кад сам био краљ и друге приче", "Звијезда Аустралије". 1930. - Авионом, чији је назив био "Знак питања", француски пилоти Диедон Кост и Морис Белонт окончали први непрекидни лет између Европе и САД. 1937. - Умро француски историчар и педагог Пјер де Кубертен, обновитељ Олимпијских игара, према угледу на спортска такмичења у старој Грчкој. Захваљујући њему, у Атини су 1896. одржане прве модерне Олимпијске игре. Сахрањен је у Женеви, али му је срце, према његовој жељи, сахрањено у Олимпији, пријестоници античких Олимпијских игара. 1945. - На палуби америчког ратног брода "Мисури", у Токијском заливу, представници јапанске Врховне команде потписали безусловну капитулацију, чиме је окончан Други свјетски рат, који је у Европи завршен 9. маја 1945. поразом нацистичке Њемачке. Токио је био принуђен да капитулира послије низа изгубљених битака, након уласка СССР-а у рат против Јапана, затим-војно непотребног уништења градова Хирошиме и Нагасакија америчким атомским бомбама, што су били највећи појединачни ратни злочини у историји човјечанства, и искрцавања америчких трупа у Токијски залив. Јапан је изгубио све посједе и територије које је стекао оружјем у току пола вијека и са мањим изузецима је сведен у границе националне територије. 1945. - Проглашена Демократска Република Вијетнам, на челу са предсједником Хо Ши Мином. 1973. - Умро енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији "Господар прстенова" створио је властити митски свијет и језик, служећи се прозом у којој се осјећају ритмови нордијских сага и старе англосаксонске поезије, са средишњом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свијету припадају и романи "Хобит" и "Силмарион". Остала дјела: критичке студије "Беовулф: чудовишта и критичари", "Бајке, критичка студија", "Чосер као филолог". 1990. - Из Багдада отпутовало око 700 држављана западних земаља, међу којима доста жена и дјеце, које је Ирак - према тумачењима Запада - држао као таоце прије избијања Заливског рата. Истог дана саудијски министар одбране је изјавио да његова земља - која је у Заливском рату била главна база армије САД и њених савезника у рату против Ирака - не може бити употријебљена за нападе на Ирак. 994. - Умро Владимир Булатовић - Виб, књижевник и новинар. Изузетно талентован, почео је да пише већ у младим данима за листове "Дело","Данас", "Борба", "Младина", "Јеж"... Настављајући традицију Домановића и Нушића, Булатовић је у збирци сатиричних текстова "Будилник", објављеној 1963. године, показао велики смисао за сублимираност форме, парадокс и актуелне теме. 1996. - Влада Филипина потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, послије 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи. 1998. - Швајцарски авион пао у Атлантски океан у близини канадске провинције Нова Шкотска, што није преживио нико од 229 путника и чланова посаде. 2000. - Шпанска полиција заплијенила око 10 тона кокаина на једном броду, који је ишао из Венецуеле према Канарским острвима - што је највећа пљенидба дроге у Европи. 2001. - На Кипру умро јужноафрички кардиолог Кристијан Бернар који је 1967. извршио прво успјешно пресађивање срца. 2013. - Америчка пливачица Дајан Нијад постала прва особа која је успјела да преплива од Кубе до Флориде без заштитног кавеза за ајкуле. Tрасу дужине 177 километара Нијад је препливала за 53 сата. Био је то њен пети покушај. 2021. - У рекордно обилним кишама и поплавама у Нјујорку погинуло 14 особа. Разоран ураган назван - Ида, који се кретао од Кариба уз источну обалу САД однио је укупно 107 живота у низу земаља, почев од 26. августа, закључно с 4. септембром. Укупна процухењена штета превазишла је 75 милијарди долара. 2025. - Народна скупштина Републике Српске изабрала Владу Републике Српске чији је премијер Саво Минић. У саставу Владе четири нова имена - министар саобраћаја и веза Зоран Стевановић, министар просвјете и културе Боривоје Голубовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Анђелка Кузмић и министар правде Горан Селак.