Субота , 2. август 2025.

Српска памти

22.03.2024

Time15:37:00

УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СТАРОМ БРОДУ ВЈЕЧНА ОПОМЕНА

ВИШЕГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ - Дуги низ година истина о страшним злочинима које су над Србима у Старом Броду код Вишеграда починиле усташе предвођене Јуром Францетићем била је потискивана јер је намјера тадашњих комунистичких власти била да буде заборављен, али то се није десило нити ће икад, изјавио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

ВИШЕГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ - Дуги низ година истина о страшним злочинима које су над Србима у Старом Броду код Вишеграда починиле усташе предвођене Јуром Францетићем била је потискивана јер је намјера тадашњих комунистичких власти била да буде заборављен, али то се није десило нити ће икад, изјавио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.



Митрополит Хризостом, који је у Старом Броду код Вишеграда служио парастос жртвама покоља у овом мјесту страдалим на празник Младенци 1942. године, истакао је да је размјера и бестијалност овог усташког злочина над невиним српским цивилима запањујућа и човјеку несхватљива. "Истина је да је 1942. године на хиљаде Срба бјежало од усташа из Сарајева и романијских општина тражећи спас, али је већина њих овдје доживјела стравичну смрт. Из свједочења преживјелих, видљиве су све муке кроз које су прошли, како дјеца тако и стари, младићи, дјевојке. Многи су се бацили у валове хладне Дрине да би сачували оно што је код човјека најважније, а то су честитост, образ, достојанство, нису хтјели да их оскрнаве непријатељи", рекао је митрополит Хризостом. Митрополит је истакао да су ови страдалници српског рода истински мученици и заслужују вјечни помен. "Сваке године се сјећамо њихових мука и патњи и не смијемо их никада заборавити", поручио је митрополит Хризостом. Спасоје Ђерић који је имао само четири године у вријеме злочина у Старом Брод памти потресне сцене када су усташе клале људе и бацале у Дрину. "Био сам близу ријеке, било је много народа, многе ватре су горјеле. Усташе су окружиле народ, сви су почели јаукати. Клали су и у Дрину бацали људе", испричао је Ђерић. Начелник соколачке општине Милован Бјелица рекао је да је до сада идентификовано 6.150 имена жртава страшног злочина из Рогатице, Олова, Кладња, Пала, Сокоца и Хан Пијеска. "Захваљујући писцу Момиру Крсмановићу који је отргао од заборава ове стравичне догађаје, ми се окупљамо, а његова дјела се преводе на енглески, француски, како би у свијет отишла иситна о овом злочину", истакао је Бјелица. Он је нагласио да се никада не смије заборавити шта се овдје десило, а посебно захвалио ученицима који су данас овдје дошли. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да се сваке године све више људи, поготово младих посјећује Спомен-музеј у Старом Броду ради одавања почасти жртвама. "У мају ће бити централно обиљежавање и ово је прилика да и тада дођу сви, како би заједно послали поруку која треба да оде у свијет", нагласио је Ђуревић. У Старом Броду митрополит Хризостом данас је служио парастос српским жртвама, а потом су положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину. Помену у Старом Броду присуствовали су представници борачких организација горњодринске регије, те ученици из Вишеград и Рогатице. Током усташке офанзиве мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Један број људи се утопио у ријеци Дрини, бјежећи од усташа. Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. године. У Старом Броду је у освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије. У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину. Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

Српска памти

Timeприје 1 сат

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 84 ГОДИНЕ ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 84 ГОДИНЕ ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

БАЊАЛУКА, 2. АВГУСТА /СРНА/ - У Шушњару код Санског Моста данас ће бити обиљежене 84 године од усташког злочина над 5.500 Срба почињеног на велики пра...

Timeприје 10 сати

СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНЕ

СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНЕ

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ - У Бањалуци је данас одржана меморијална академија поводом 30 година од бомбардовања избјегличке колоне на "Петровачкој ц...

Timeприје 12 сати

СЈЕЋАЊА НА СТРАХОТЕ СРПСКОГ ЕГЗОДУСА НЕ БЛИЈЕДЕ

СЈЕЋАЊА НА СТРАХОТЕ СРПСКОГ ЕГЗОДУСА НЕ БЛИЈЕДЕ

НОВИ ГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ - Врелих августовских дана ваздух су парали плач дјеце, звук трактора, аутомобила, запрежних возила у колони Срба који су...

Timeприје 15 сати

БОДИРОГА: ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ХОЋЕ ДА МЕ УБЕДЕ ДА МОЈИ СПАЉЕНИ РОДИТЕЉИ НИСУ НИ ПОСТОЈАЛИ

БОДИРОГА: ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ХОЋЕ ДА МЕ УБЕДЕ ДА МОЈИ СПАЉЕНИ РОДИТЕЉИ НИСУ НИ ПОСТОЈАЛИ

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ - Нада Бодирога, чији су родитељи Даница и Теодор Самарџија живи спаљени у породичној кући у Славском Пољу на Кордуну 7. ав...

Timeприје 16 сати

ЂУКИЋЕВА И БОЈИЋ ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ НА АРХИВИРАЊУ СВЈЕДОЧЕЊА И ПОЗВАЛИ СВЈЕДОКЕ ДА НЕ ЋУТЕ

ЂУКИЋЕВА И БОЈИЋ ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ НА АРХИВИРАЊУ СВЈЕДОЧЕЊА И ПОЗВАЛИ СВЈЕДОКЕ ДА НЕ ЋУТЕ

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Удружења породица "Суза" Драгана Ђукић и директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић потписали...

Timeприје 18 сати

ВОЈНА АКЦИЈА "ОЛУЈА" - ЗАВРШНИЦА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ

ВОЈНА АКЦИЈА "ОЛУЈА" - ЗАВРШНИЦА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ - Документационо информациони центар "Веритас" подсјетио је поводом 30 година од хрватске војне акције "Олуја" на страдање...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.