ВОЈНА АКЦИЈА "ОЛУЈА" - ЗАВРШНИЦА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ - Документационо информациони центар "Веритас" подсјетио је поводом 30 година од хрватске војне акције "Олуја" на страдање Срба у Републици Српској Крајини /РСК/ у августу 1995. године, која се сматра завршном фазом кампање етничког чишћења српског становништва са простора Хрватске.

У саопштењу се напомиње да је Хрватска војска 4. августа 1995, уз подршку САД-а, НАТО-а, ХВО-а и Армије БиХ, покренула офанзиву на подручја Далмације, Лике, Кордуна и Баније, упркос томе што је РСК дан раније прихватила мировни план. У операцији је учествовало више од 200.000 војника, насупрот око 30.000 припадника Српске војске Крајине /СВК/, отпор је брзо сломљен, а више од 220.000 Срба напустило је свој дом. Према подацима "Веритаса", убијено је или нестало 1.903 Срба, од чега 1.247 цивила, већином стара лица /66 одсто/, од којих је три четвртине старије од 60 година. Међу жртвама се налази 564 /30 одсто/ женa, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од "црних рекорда" грађанског рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.284 /67 одсто/ лица, док се на евиденцији несталих води још 619 /33 одсто/ лица, од чега 469 /76 одсто/ цивила, међу којима 240 /51 одсто/ жена. Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживјело је заробљавање, од којих су многи суђени и осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичних дјела ратног злочина. Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана, порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици. Иако је било очигледно да је агресија Хрватске на Српску Крајину из августа 1995. извршена ради етничког чишћења, Савјет безбједности УН-а није увео казнене мјере, осим што је изразио "снажну осуду". Амерички амбасадор у Загребу током "Олује" Питер Галбрајт касније је признао да је Загребу дат прећутни пристанак за напад, како би се, по америчкој процјени, заштитила енклава Бихаћ, иако су и Крајина и Бихаћ биле под заштитом УН. За злочине над Србима током и послије "Олује", правоснажно су осуђене само двије особе у Хрватској и то Албанац Божо Бачелић /случај "Прукљан и Мандићи"/ и Србин Рајко Кричковић /случај "Кијани"/, док је у БиХ осуђен један припадник Армије БиХ – Шефик Алић – због убиства заробљених крајишких Срба. У Србији је 2022. године подигнута оптужница против четворице хрватских официра за гранатирање српске избјегличке колоне 7. и 8. августа 1995. на петровачкој и приједорској цести. Иако Хрватска одбија сарадњу, београдски суд је у августу 2024. одлучио да им се суди у одсуству. До сада су саслушани бројни свједоци, а наставак суђења заказан је за 15. септембар. За злочине у "Олуји" судило се и пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Иако је првостепено утврђено да су генерали Анте Готовина и Младен Маркач били дио удруженог злочиначког подухвата са циљем етничког чишћења Срба, Жалбено вијеће их је ослободило по свим тачкама. Међународни суд правде је у пресуди из 2015. године операцију "Олуја" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, јер није доказана "геноцидна намјера". Србија, иако овлаштена, није тражила ревизију пресуде. Истовремено, у Хрватској је настављена рехабилитација усташтва и историјски ревизионизам, што је кулминирало концертом проусташког пјевача Марка Перковића Томпсона у Загребу пред пола милиона људи. Међу публиком су, наводи "Веритас", били млади, државни званичници и појединци са усташким обиљежјима који су узвикивали "За дом спремни". "Овакви догађаји изазвали су забринутост због млаке и закашњеле реакције ЕУ, у тренутку када свијет поново стоји пред озбиљним безбједносним изазовима", истиче "Веритас".