ПРОМОВИСАНА КЊИГА "ВУК У РАTНОЈ ПРИЧИ" МИЛАНА ЈОЛОВИЋА ЛЕГЕНДЕ

БЕОГРАД, 23. ОКTОБРА /СРНА/ - На београдском Међународном сајму књига промовисана је књига "Вук у ратној причи" Милана Јоловића Легенде, команданта јединице "Вукови са Дрине", која говори о понашању војника у рату, страху са којим се суочава и како га савладати, а даје и упутства како се понашати у евентуалним будућим ратовима.

Главни уредник издавачке куће "Свет књига" Стево Ћосовић рекао је за Срну да је ова књига несумњиво једна од најтраженијих на београдском сајму књига, да је изазвала велико интересовање читалаца, те да су издавачи изненађени толиком заинтересованошћу читалачке публике. Један од рецензената књиге генерал у пензији Винко Пандуревић, некадашњи командант Зворничке пјешадијске бригаде, рекао је за Срну да је ова књига скинула прашину са многих догађаја који су били заборављени. Он је додао да "Вук у ратној причи" садржи различите приче које представљају једну врсту искуства самог аутора и његових сабораца, али истовремено даје одређене поуке и упутства како у новим, будућим евентуалним ратовима да се људи понашају. "Јоловић указује на једну врло важну димензију људске психологије, а то је људски страх, који је пресудан у рату. Некада је пресудан за успјех или неуспјех војске у борби", навео је Пандуревић. Он је додао да књига представља нову димензију приказивања вука као великог симбола у српском народу, а везује се за подрињски одред "Вукови са Дрине", чији припадници су у овом рату показали сву храброст и херојство српског народа. Према његовим ријечима, аутор говори и о савременом наоружању и новој техници у новим ратовима, гдје на неки начин освјетљава и рат у Украјини, а говори и о неким психолошким аспектима човјека, о геополитичким питањима, питањима међународних односа. "Ова књига у цјелини предстаља компилацију ратног искуства, ратних догађаја и неких актуелних догађања са пројекцијом како би ти догађаји могли да изгледају у будућности", истакао је Пандуревић. За чињеницу да Вукови са Дрине нису били оптужени пред Хашким трибуналом, Пандуревић је рекао да аутор у својој књизи говори и о витешкој страни овог подрињског одреда и његових припадника. Пандуревић је рекао да је то била изузетно витешка јединица, у чијем оснивању је и сам учествовао, а доласком Јоловића на њено чело постала је репрезентативна јединица Војске Републике Српске, која се руководила принципом "поштовати себе и противника, бити витез, бити храбар, али не лудо храбар". "Мислим да Јоловић износи једну лијепу тезу гдје каже да страх није антитеза херојству или кукавичлук, него је то људска димензија коју треба савладати и бити довољно прибран о способан. Онај ко успијева да превлада страх у свакодневном животу, а не само у рату, тај ће да успије", рекао је Пандуревић. Јоловић је рекао Срни да у овој књизи не пише ни о јунаштву, ни чојству, ни ратним операцијама, него искључиво о психолошко-социолошком апсекту, понашању војника у рату, о чему нико није до сада писао. "Када видимо војника, ми перципирамо његов физички изглед, како је наоружан, опремљен, а нико не улази у суштину - како се војник психички осјећа, како се он бори против страха, како адреналин утиче на њега, кад доживљава шок, јер је 24 часа под стресом", додао је Јоловић. Он је навео да је хтио да искључиво из свог исксуства кроз кратке приче покаже када војник доживљава највећи шок у рату, како се то манифестује на њега, као и који страх може да надвлада страх од смрти и како један страх потискује други. Јоловић је указао да је страх један од великих непријатеља свих армија свијета и да слабија војска може да надвалада јачу, ако се мање плаши и боље контролише страх. Он је додао да у књизи пише и о социолошком аспекту и феномену српског сељака, указујући да Срби никада нису створили култ од свог сељака, који је хранио и бранио државу, као што је то учинила Америка, додајући да ће и у будућим ратовима сељак бити окосница, јер је по природи отпорнији и мудрији. Јоловић је додао да у књизи пише и о односу према српским војницима послије рата, о пострауматским синдромима и проблемима са којима се сами боре, како се због тих постратних траума неко одао алкохолу, неко извршио самоубиство, неко умро у биједи. "Војник у рату доживљава страшне шокове, гдје организам не може да издржи, па се то одрази на унутрашње органе, дијабетес, бубреге, крви притисак, чак човјек може да осиједи преко ноћи", додао је он. Јоловић у књизи пише о и улози официра у рату на подизање морала, гдје цитира и генерала Живојина Мишића "боље лав на челу зечева, него зец на челу лавова", а прави и предвиђања како ће се у будућности водити ратови, између осталог и уз помоћ вјештачке интелигенције. Он је указао на важност снаге колективитета у превладавању страха код војника, али и ауторитета команданта, јер војник који се плаши, уз команданта који је храбар и који стане на челу, и сам постане храбар. "Колектив се не ствара преко ноћи, него обуком, радом, васпитањем, културно-спортским активностима, дружењима, па између осталог и испијањем пива и роштиљањем", рекао је Јоловић.