БОРИСЛАВ ПЕКИЋ - МАЈСТОР НАРАЦИЈЕ И ДИСИДЕНТ

БИЈЕЉИНА, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Један од највећих српских писаца Борислав Пекић /1930-1992/, мајстор нарације, стилиста и политички дисидент који је робијао због идеала, рођен је 4. фебруара 1930. године.

Први роман "Време чуда" Пекић је објавио 1965. године, а слиједи "Ходочашће Арсенија Његована", за који добија НИН-ову награду. Писац је новела "Успење и суноврат Икара Губелкијана", "Одбрана и последњи дани" и "Како упокојити вампира". Након тога услиједило је велико Пекићево дјело роман "Златно руно" - фантазмагорија у седам томова, за који је добио Његошеву награду. Једно од најпознатијих Пекићевих дјела је "Бјеснило", роман-метафора са елементима трилера чија је радња смјештена на једном од највећих свјетских аеродрома – лондонском "Хитроу". Уз "Године које су појели скакавци", овај роман, као и "Златно руно", књижевни критичари сврставају међу најбоље српске романе. Од 1948. до 1953. године, Пекић је био на издржавању казне у казнено-поправним заводима у Сремској Митровици и Нишу као припадник Савеза демократске омладине Југославије. Био је осуђен на 15 година строгог затвора, али је 1953. помилован. Он је студирао експерименталну психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радио је и као драматург и сценариста у филмској индустрији, те био аутор бројних филмова, а према његовом тексту "Дан четрнаести" снимљен је филм који је представљао Југославију 1961. године на Канском филмском фестивалу. Велики српски комедиограф Душан Ковачевић поистовјећује демократију у Србији са "именима часних људи, а нарочито са Бориславом Пекићем - његовим животом, радом, робијама, праштањима, говорима, добротом и усправним ходом". Позната је Пекићева мисао: "Будућност ће или бити као садашњост, па нас неће требати, или ће се од ње разликовати, па нас неће разумети". Пекићева књижевност већ је, тематски и идејно, у кореспонденцији са будућношћу, јер су му дјела укоријењена у њу, као што су то била и у прошлости, у вријеме када су настајала. Борислав Пекић је умро 1992. године.