ДОСЉЕДНО СПРОВОДИТИ ДЕЈТОНСКА И УСТАВНОПРАВНА РЈЕШЕЊА

БАЊАЛУКА, 1. МАРТА /СРНА/ - Професор уставног права Миле Дмичић рекао је Срни, поводом 30 година од доношења Устава Републике Српске, да је значајно да се досљедно и што потпуније разумију, прихвате и спроводе дејтонска и уставноправна рјешења о положају Републике Српске у оквиру БиХ.

Дмичић је навео да је Устав Српске Републике БиХ донесен 28. фебруара 1992. године као основни и највиши правни акт у почетној фази конституисања Републике Српске с циљемо успостављања темеља уставног и правног система и поретка, а није био акт којим се врше промјене у постојећем, већ конституисаном, заокруженом и изграђеном систему. Он је подсјетио да је Устав Републике Српске донесен на основу Декларације о проглашењу Републике српског народа у БиХ, од 9. јануара 1992. године, у којој је, између осталог, наведено да је "... српски народ принуђен да брани своју слободу, сувереност, статус конститутивног народа, достојанство и будућност". Дмичић је нагласио да одређено да ће се основе друштвеног, политичког и државног система Републике уредити њеним Уставом. Он је рекао да је Република Српска трајна историјска, правна и политичка категорија, носилац суверенитета на унутрашњем плану, а дијелом и међународног суверенитета. "Од велике важности је то што је Уставом утврђена могућност успостављања специјалних паралелних веза са Србијом и сусједним земљама, а у складу са међународним правом има право на самоопредјељење, самоорганизовање и удруживање", навео је Дмичић. Он је додао д је равноправност ентитета, остваривање њихових уставних надлежности и досљедно поштивање начела о подјели належности између заједничких органа и ентитета кључно питање организације, структуре и функционисања државе. "Утврђено је и јемство људских права и слобода, наглашавајући њихову усклађеност са међународним и регионалним документима и да не може бити њиховог одузимања или ограничавања, осим правом другим", навео је Дмичић. Према његовим ријечима, уставна одредба о разграничењу између Републике Српске и Федерације БиХ заснива се на томе да се споразум о међуентитетској линији разграничења може изнијети на потврду путем референдума у Републици. "Установљени су сви њени органи и институције које су основа њене државности, права на самоорганизовање и сарадњу унутар и изван БиХ. Дакле, као државотворни дио БиХ она има легално и легитимно право да одлучује о својој судбини, опстанку и развоју", истакао је он. Дмичић сматра да би уставна и правна реформа, у првом реду, требало да обухвата два правна подручја. Према његовим ријечима, то је уставноправна реформа која обухвата промјене постојећег, а можда у догледно вријеме и доношење новог Устава Републике Српске, и законодавноправна реформа која би могла да обухвата најмање четири групације реформи - законодавно-правну, економско-правну, социјално-правну и политичко-правну. Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године, који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике. Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта, на којем нису учествовали Срби.