РУЧНИ РАДОВИ СЊЕЖАНЕ ШАПОЊЕ СТИЖУ И ДО АУСТРАЛИЈЕ

СРБАЦ, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Ручни рад није само занат, већ умјетност прожета емоцијом и личном посвећеношћу, чему свједочи и примјер Сњежане Шапоња из Српца чија је љубав према традицији преточена у јединствене, чаробне креације које се не носе само на тијелу, већ и у срцу.

Још од раног дјетињства у родним Завидовићима научила је да хекла, јер је одрасла у породици у којој је то била свакодневица, а вјештине је годинама усавршавала, посебно кроз ангажман у Удружењу жена Србац, чији је дугогодишњи члан и један од оснивача. "Моја породица била је пуна вјештих руку, од мајке, баке, тетака али тада није било модерних технологија као данас. Уз интернет сам усвојила нове технике", прича Сњежана. Њене рукотворине, попут одјевних предмета за дјецу, амигуруми луткица, торбица и привјесака данас су тражени на свим континентима, док је њен властити бренд "Снешкица хендмејд" постао препознатљив међу суграђанима, нарочито на друштвеним мрежама. Прве кораке у хеклању научила је од мајке са седам година, а већ са десет је самостално креирала радове. Углавном ради са памуком, за кога каже да је лак за одржавање и пријатан за рад. Хеклање сматра спојем традиционалног и модерног и каже да никада до сада није урадила два идентична рада. "Одрасла сам уз четири кћерке и нема модног тренда који нисам видјела у сопственој кући. Трудим се да савремене елементе вјешто уклопим са нашим традиционалним дезенима. Иако посједујем разне шиваће машине, увијек сам била присталица ручне израде", рекла је Сњежана. Њен први рад је био једноставан шал, а затим су слиједиле мајице, торбице и украсни столњаци. Посебно воли да ради за дјецу, а прве лутке израдила је у вријеме пандемије вируса корона. "Затекла сам се у Италији у вријеме највеће кризе. Провела сам 72 дана у изолацији са једном баком и тада сам направила прву лутку, инспирисану унуком Анастасијом. И данас је чувам само за њу, никада је не бих продала", навела је ова вриједна Српчанка. Додала је да је поклонила радова исто онолико колико је и продала, јер је осјећај када нешто дарује једнак радости онога ко тај поклон прими. Сњежана је позната и по домаћим воћним ликерима, соковима и зимници. Њена кућа често је одредиште пријатељима из свих крајева свијета који с нестрпљењем ишчекују да пробају њене рукотворине и домаће ђаконије. "Радост ми је када чујем да једна дјевојка из Данске сваке године по повратку у завичај обавезно купи неку моју торбицу. Наруџбе добијам и из Швајцарске, Аустралије и многих других земаља. То је знак да наш рад у Удружењу жена Србац вриједи", са поносом је истакла Сњежана.