ПЕКО ПАВЛОВИЋ - КОМАНДАНТ И УСТАНИК

БИЈЕЉИНА, 20. АПРИЛА /СРНА/ - Српски војвода Пеко Павловић /1828-1903/, један од првих официра црногорског кнеза Данила Првог Петровића, умро је 21. априла 1903. године.

Током српског устанка у Херцеговини, предводио је 1875. године добровољце из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала његово врсно командовање које је Турцима нанијело велике губитке. Пеко Павловић се посебно истакао у бици на Вучјем Долу у којој су Турци потучени, као и у многим другим, попут Боја на Касаби, Невесињске, те Битке на Муратовици. Књаз Никола даје му војводски чин 1876. године. Након што је учествовао у бици на Крсцу и ослобођењу Никшића, дошао је у сукоб са краљевим тастом Петром Вукотићем и самим књазом Николом, па је морао да напусти Црну Гору и оде у Бугарску, гдје са радикалском емиграцијом /међу којом је био и Никола Пашић/ безуспјешно спремао упад у Србију и свргнуће краља Милана. Након Бугарске, одлази у Русију гдје бива примљен уз високе почасти као велики војсковођa. У Русији су му синови били на школовању и у војној служби. Вратио се у Црну Гору гдје је и умро. Сахрањен је пред капелицом на Старом цетињском гробљу, а на његовом гробу је натпис "Неустрашивом јунаку, прослављеном војсковођи у борбама против Турака и борцу за народно ослобођење - захвални црногорски народ". Пеко Павловић је носилац бројних црногорских, српских, руских и италијанских одликовања.