ПОТРЕБНИ ЕФИКАСНИ МОДЕЛИ ПРЕВЕНЦИЈЕ И РЕАГОВАЊА НА ПОЖАРЕ У ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧИЈИМА

БАЊАЛУКА, 10. МАЈА /СРНА/ - Регионална сарадња и повезивање научне заједнице, заштићених подручја, јавних институција и локалних заједница неопходан су фактор да би се развили ефикасни модели превенције и реаговања на пожаре који све чешће погађају подручја високог природног значаја, саопштено је из Института за заштиту и екологију Републике Српске.

У саопштењу се наводи да је ово један од закључака конференције посвећене јачању отпорности на шумске пожаре у заштићеним подручјима, која је одржана у Бањалуци, а дио је међународног пројекта који се реализује уз подршку ЕУ. Конференција је окупила представнике релевантних институција и организација из БиХ, Србије, Сјеверне Македоније, Грчке, Словеније, Италије и Албаније, који су представили иновативна рјешења за унапређење отпорности на климатске ризике. Кључне теме конференције обухватиле су интегрисано управљање ризицима, унапређење међусекторске сарадње, примјену нових технологија у детекцији и гашењу пожара, као и развој политика прилагођавања климатским промјенама у заштићеним подручјима. У склопу конференције, организована је посјета Националном парку "Козара" са циљем упознавања са локалним искуствима у управљању заштићеним подручјима и примјени мјера заштите од пожара, наводи се у саопштењу. Циљ међународног пројекта "RES2FIRE" је унапређење отпорности и прилагодљивости природно заштићених подручја и прелазних зона између шуме и урбаних средина, на ризике од шумских пожара. Пројекат обухвата развој иновативних алата, модела управљања и стратегија превенције, као и тестирање практичних рјешења кроз пилот-активности у земљама Јадранско-јонског региона. Кроз умрежавање научних институција, јавних установа, заштићених подручја и локалних заједница, "RES2FIRE" промовише интегрисани приступ у борби против климатских изазова и јача капацитете за ефикасно управљање ризицима од пожара. Кроз овај пројекат, учесници добијају могућност да тестирају и примјене нове технологије, унаприједе интерсекторску сарадњу, укључе локалне заједнице у процесе доношења одлука и оснаже институционалне одговоре на ризике изазване све чешћим екстремним климатским појавама.