ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМАЉА РЕГИОНА У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

ЈАХОРИНА, 20. МАЈА /СРНА/ - Пољопривредни сектор земаља региона има велики потенцијал за развој, посебно имајући у виду растуће потребе у региону, али и шире, речено је на панелу "Јахорина економског форума" посвећеном пољопривреди.

Помоћник министра у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Горан Бурсаћ истакао је да је буџет за пољопривреду Српске прије двије године готово удвостручен. "То нам даје нову снагу да можемо боље и више да инвестирамо у пољопривреду", рекао је Бурсаћ, наводећи да производња у скоро свим пољопривредним секторима расте. Бурсаћ је констатовао да расподјела аграрног буџета није увијек идеална, али да се Министарство труди да се на терену виде позитивни резултати трошења буџетског новца. Он је објаснио да се буџетски новац у аграру троши у три правца - капиталне инвестиције, подршка текућој производњи и рурални развој. Фокус у претходним годинама, према његовим ријечима, била је модернизација пољопривредне производње у Републици Српској, а знатан дио новца инвестиран је у набавку модерне механизације. "Само у мљекарски сектор посљедњих година инвестирано је више од милијарду КМ", рекао је Бурсаћ, констатујући да је мљекарски сектор, који извози између 60 и 70 милиона литара годишње, најстабилнији сектор пољопривредне производње у Српскоји и сектор са великим потенцијалом. Савјетник у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Татјана Бранковић рекла је да стање у аграру Србије, који се у протеклих 10 година суочава са бројним проблемима, због спољних, али и унутрашњих фактора, није задовољавајуће, иако је буџет за пољопривреду огроман, већи од 138 милијарди динара за ову годину. "Биљежимо или стагнацију или пад продуктивности, смањен обим инвестиција у пољопривредно-прехрамбени сектор и све израженије негативне посљедице климатских промјена или екстрема", истакла је Бранковићева на панелу "Пољопривреда – економија обима - да ли можемо задовољити растуће потребе земаља региона". Према њеним ријечима, Србија је традиционално пољопривредна, има и даље врхунске научно-истраживачке кадрове и добре природне потенцијале за развој ове гране привреде. Она је истакла да је Србија изгубила прехрамбени суверенитет, посебно у сектору свињараства, наводећи да је обим инвестиција у прехрамбену индустрију опао за 0,5 процентних поена у протеклих 10 година, те да укупан допринос прехрамбене индустрије у укупној привреди такође опада. "Оно што је заиста добро, да ми у свим годинама ефикасно користимо расположиве ресурсе, међутим, наша укупна факторска продуктивност опада, по стопи од 1,1 одсто годишње, што је изазвано технолошким падом, док у Европи долази до укупне факторске продуктивности од 0,1 одсто годишње", појаснила је Бранковићева и додала да се то дешава јер се у Србији недовољно брзо усвајају иновације. Она је навела да је проблем и дистрибуција аграрног буџета, јер је држава и даље највећи финансијер и инвеститор у сектор. Бранковићева је навела да Србија за директна давања издваја 89 одсто буџета, а на рурални развој свега 3,6 одсто и то у прошлој години, те истакла да би требало да барем четвртина буџета буде усмјерена ка мјерама руралног развоја. Представник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе Марко Радоњић рекао је његова земља и Република Српска имају добру спољнотрговинску размјену, као и да постоји јако добра сарадња. Радоњић је додао да мора постојати сарадња и увезивање у региону, посебно са Србијом, БиХ, Сјеверном Македонијом. "Оно што смо ми урадили и на чему морамо бити задовољни, је да смо успјели да промијенимо перцепцију о пољопривреди, да је не гледамо као социјалну категорију, већ да је гледамо као могућност за бизнис", поручио је Радоњић. О стању у пољопривреди Сјеверне Македоније говорио је миистар пољопривреде ове земље Цветан Трипуновски. На крају првог радног дана "Јахорина економског форума 2025" одржан је панел "За које послове будућности образујемо нашу дјецу данас – образовање и савремене технологије". Другог радног дана форума биће одржано више панела, а скуп ће бити завршен "Разговором са премијером“ на којем ће учествовати предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, потпредсједник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић и предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић.