ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК - СИГНАЛ ШИРЕГ СРПСКОГ ПОКРЕТА

TРЕБИЊЕ, 11. ЈУНА /СРНА/ - Херцеговачки устанак није био само локална побуна против фискалних намета Османског царства, већ сигнал ширег српског покрета, истакнуто је на завршном панелу конференције "150 година од Херцеговачког устанка - утицај на регионалну безбједност и европску геополитику" која је одржана у Требињу.

Историчар Боривоје Милошевић подсјетио је да су устаници рекли да неће стати све док Босна не буде уједињена са Србијом и да су 2. јула 1876. године прогласили кнеза Милана за свог владара. Он је навео и да је проглашење уједињења Херцеговине са Црном Гором било истог датума, иако је првобитно требало бити 28. јуна. "Устаничке чете у Босанској Крајини потом су послале упит Петру Мркоњићу да ли признаје кнеза Милана за владара Босне, на шта је он одговорио да ће признати онда када српска војска уђе у Босну", рекао је Милошевић. Генерал у пензији Спасоје Мучибабић рекао је да многи не знају да је Херцеговачки устанак покренула Српска православна црква и њени свештеници, те да се у будућности више пажње треба обратити на тај аспект устанка. Мучибабић је нагласио да за устанак у Херцеговини није постојала политичка одлука, већ је он покренут самоиницијативно због турског зулума. Он је указао на то да би Херцеговачки устанак требало преименовати у трећи српски устанак, те га у будућности треба тако и третирати. Историчар Немања Поповић рекао је да Херцеговачки устанак није био нешто на шта тај крај није навикао, јер су се Срби под Отоманском империјом стално бунили због лоших услова. Поповић је подсјетио да су се устанци углавном дизали у координацији са Србијом и Црном Гором, док је у овом случају народ Херцеговине то самостално урадио. Он је додао да је на почетку било скептицизма из Србије и Црне Горе, па и тадашње Русије по питању овог устанка због бојазни од великих сила. Професор на Филозофском факултету у Бањалуци Олег Солдат оцијенио је да БиХ због Дејтонског споразума "има већу латенцу појављивања у свјетској литератури" и да Срби и Руси "настоје да сачувају једно од најплеменитијих достигнућа западне цивилизације – Вестфалски мир". "Српство је кроз Дејтон и ратове деведесетих досегло свој апсолутни геополитички зенит, а Срби максималну тачку своје историјске референцијалности", рекао је Солдат. Он је рекао да је Берлински конгрес обезбиједио независност од Tурске свих земаља на Балкану, изузев Босне, а цијели тај процес је резултат 11 руско-турских ратова који су вођени 500 година и чији резултат је осам на према три за Русију. Солдат је рекао да, према теоретичару Џону Стујарту Милу, у хетеронационалним, хетероконфесионалним друштвима и срединама, не може да функционише грађанско друштво. "БиХ је вестфалска категорија, вестфалскија од оних на Западу. ЕУ се распада, Америка је пред грађанским ратом, а ми овдје настојимо да из предвестфалске, типично босанско мутне средине добацимо до вестфалије", рекао је Солдат. Овим панелом завршена је дводневна међународна научна конференција "150 година од Херцеговачког устанка - утицај на регионалну безбедност и европску геополитику" коју је у Невесињу и Требињу организовао Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Институтом историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.