ФИЛИПОВИЋ: ЗАХВАЛИЋЕМО РУСИЈИ 1. АВГУСТА ЗА ПОМОЋ У ВЕЛИКОМ РАТУ

БЕОГРАД, 17. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. Никола Филиповић изјавио је за Срну да ће 1. августа у Београду свечано бити обиљежен Дан уласка Русије у Први свјетски рат на страни Србије и тако исказана захвалност за све што су тадашња царска Русија, цар Николај Романов и руски народ учинили за братски српски народ.

Дан уласка Русије у Први свјетски рат на страни Србије биће свечано обиљежен 1. августа полагањем вијенаца и парастосом на Руском некропољу на Новом гробљу у Београду, који ће заједно служити свештеници Српске и Руске православне цркве у присуству државних званичника и дипломатског кора. Филиповић је нагласио да је Русија ушла у Први свјетски рат искључиво због Србије, односно да је примила објаву рата од Њемачке само зато што није хтјела да остави на цједилу своју српску браћу. Он је навео да се мало у Србији и уопште међу Србима зна о дешавањима из августа 1914. године и свему што је Русија учинила за Србију и напоменуо да је Удружење упутило захтјев ресорном министарству да се бар један час годишње у основним и средњим школама у Србији посвети руској помоћи Србима у Првом и Другом свјетском рату. "Захваљујући Министарству рада сада истражујемо архиве да видимо како и колико су Руси помагали Србију током Првог светског рата и бројке су импозантне, пре свега у медицинској помоћи, а те 1914. године су нам помогли наоружавши нашу војску", рекао је он. Филиповић је прецизирао да је руски генералштаб, уочи самог почетка рата, у Србију преко луке Констанца у данашњој Румунији послао 120.000 пушака, на стотине топова, 200.000 војничких одијела, 50.000 бунди и неколико стотина коња. У Србију је у тим данима упућено и 2.000 добровољаца, а након што је Србији објављен рат у Санкт Петербургу су избиле велике мировне демонстрације и прикупљено је 300.000 рубаља помоћи за Србе. Велики медицински тимови из Русије су по избијању рата упућене у Ниш, а након Церске битке и у Ваљево. Филиповић је истакао да је Русија пружила уточиште прекодринским Србима, које је регрутовала Аустроугарска и на Церу припремала за напад на своју браћу у Србију, када су дезертирали. "Доста њих дезертира и бежи за царску Русију, а они који су одбили да ратују против своје Србије послани су на Источни фронт да ратују са Русима тако да је крајем 1915. и почетком 1916. било око 1.000 војника, а до половине 1916. године око тридесетак хиљада српских војника који нису хтели да ратују ни против Србије ни против Русије", појаснио је он. Филиповић је навео да су се они предали Русији, а да су Руси од Срба Херцеговаца, те оних из Подриња, Лике и Далмације формирали Српску добровољачку дивизију, која је даље послата да ратује на фронт са Бугарима и Турцима. Он је као посебно истакао дешавања из 1916. године, када је српска војска већ одступила из Србије према Албанији до Јадранског мора. "Српску војску нису хтели да транспортују ни Французи, ни Енглези, ни Италијани. Бојали су се заразе и глади, а руски цар Николај је још једном спасао Србију. Те 1916. године шаље једну депешу за Лондон и Париз, где каже да, уколико се српска војска хитно не евакуише у Грчку, да ће Русија иступити, односно напустиће Антанту и потписати сепаратни мир са Немачком", навео је Филиповић. Он је додао да је те исте године цар Николај на Солунски фронт преко Марсеља послао 40.000 добровољаца. Филиповић је указао да Срби, који су се као припадници Прве и Друге српске добровољачке дивизије затекли у Русији по избијању Октобарске револуције нису хтјели да бирају између "црвених и бијелих Руса", већ су затражили од цара да буду пребачени на Солунски фронт како би ратовали искључиво са Нијемцима, Аустријанцима и Бугарима, што је на крају и учињено. "Нажалост, након Првог светског рата царска Русија престаје да постоји, али је краљ Александар вратио дуг Русима тако што је тада Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца примила око 200.000 емиграната из Русије, а после је у Сарајеву био и један део руске кадетске школе", подсјетио је он.