НАПОЛЕОН БОНАПАРТА - ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ОСВАЈАЧА

БИЈЕЉИНА, 14. АВГУСТА /СРНА/ - Француски цар Наполеон Први Бонапарта /1769-1821/, један од највећих војсковођа у историји чији су освајачки походи измијенили Европу и окончали феудализам, рођен је 15. августа 1769. године.

Први пут Наполеон се истакао 1793. године у борби против Енглеза код Тулона, кад је у 24. години постао генерал. У Италији је потукао војску Аустрије 1796. и 1797. године, када је и укинуо Млетачку републику. Наполеон је у новембру 1799. године, користећи незадовољство владавином Директоријума, државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као први конзул, а од 1802. као доживотни конзул. Наполеон је реформисао администрацију, просвјету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански закон /Наполеонов кодекс/, закључио конкордат са папом Пијем Седмим и привремено сузбио аспирације Велике Британије и Аустрије. Користећи успјехе, Наполеон се 1804. године прогласио царем, наставио освајања и завео апсолутистичку владавину. Побједама, 1805. године над Аустријанцима код Улма и руско-аустријском војском код Аустерлица, он је приморао Аустрију на мир, а 1806. је заратио са Прусима, потукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао Пруску да потпише мировни уговор под веома тешким условима. Потом је покорио Шпанију и 1808. године брата Жозефа поставио за шпанског краља. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. године омогућиле су потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом Западне, Централне и Јужне Европе, а, покушавајући да покори цијели Стари континент, 1812. одлучио се за инвазију на Русију. Пораз који је тада доживио Наполеон означио је почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је 1813. године поразом код Лајпцига. Савезници /Руси, Енглези, Пруси и Аустријанци/ ушли су у Париз крајем марта 1814. године, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба. Одатле се Наполеон вратио у Париз у марту 1815. године, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је и умро као британски затвореник.