СЕОСКИ ВАШАР - РУЈ ОБИЉЕЖАВА 120 ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ

БРАТУНАЦ, 26. АВГУСТА /СРНА/ - Сеоски вашар у братуначком селу Полом или како га мјештани називају руј, јединствен је и необичан и има дугу традицију, а ове године биће одржан 120. пут, тврде становници овог села на обали Дрине, истичући да су рачунали према старим црквеним књигама.

Вашар се одржава на Велику Госпојину, 28. и 29. августа, у порти Цркве Светог Саве и на школском игралишту. Осим литургије, на Велику Госпојину предвиђен је садржајан спортски и забавни програм. Биће одржан турнир у малом фудбалу и такмичења у старим народним спортским дисциплинама, бацању камена с рамена, те надвлачењу конопца. До посљедњег рата у БиХ и изградње цркве у Полому, двадесетак километара низводно од Братунца, вашар се одржавао код старе липе на тешко приступачном брду Градац, високо изнад Дрине и садашњег села, које је настало посљедњих деценија досељавањем становништва са околних брда у дринску долину. Недавно преминули најстарији мјештанин Полома Немања Јокић /88/ раније је испричао за Срну да од када зна за себе зна и за руј, те да се вашар одржавао на брду, на пространом пропланку код огромне старе липе. "Увијек се руј обиљежава дан након Велике Госпојине, односно 29. августа. Тада је народ излазио и брао траву, односно лист од рујевине, коју смо звали руј, по којој је вашар и добио име. Лишће и гранчице су сјецкани и то се давало овцама као љековито средство против метиљавости", причао је Јокић. Он је говорио да је много народа долазило на вашар из околних парохија и преко Дрине из сусједне Србије. "По два дана смо воловима возили бостан да продајемо на рују. Продавао сам и воду, јер горе нема изворишта. По десет тона бостана би продали на вашару, била је добра зарада", присјећао се овај домаћин. Са досељавањем становништва са брда у долину и вашариште се спустило у поље и, умјесто под старом липом, народ се сада окупља код Цркве Светог Саве. Некада је руј био прилика за упознавање младих и женидбе, односно удаје, а данас се на њему окупљају расељени становници овог краја да се упознају сродници, чланови истих фамилија и њихови пријатељи, кумови и бивше комшије, те да се присјете завичаја, породичних веза и свог поријекла. Од некадашњих 150 домаћинстава на подручју села Полом још је остало њих педесетак. Охрабрује чињеница да се посљедњих година већи број потомака бивших мјештана враћа и прави викендице или обнавља дједовске куће у овом лијепом крајолику на лијевој обали Дрине, односно акумулационог Зворничког језера.