СРБИ 1. МАРТ НЕ ПРИЗНАЈУ, А УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ

У перцепцији Срба и Републике Српске 1. март, није никакав дан независности, а још мање дан за славље. Тај датум посебан је једино по томе што асоцира на убиство, крв, смрт и мржњу која је довела до многих жртава

Пише: Огњен БЕГОВИЋ ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Република Српска, њене институције и српски народ никада неће прихватити као легитиман првомартовски референдум о такозваној незвисности БиХ нити заборавити гнусно убиство Николе Гардовића и спаљену српску заставу на Башчаршији прије 34 године. Бошњаци и даље славе 1. март датум када су прегласали Србе и када је на Башчаршији убијен Никола Гардовић. У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као дан независности БиХ, док се овај датум у Републици Српској не слави. У перцепцији Срба и Републике Српске 1. март, није никакав дан независности, а још мање дан за славље. Тај датум посебан је једино по томе што асоцира на убиство, крв, смрт и мржњу која је довела до многих жртава. Тада се рађају неповјерења која и данас тињају у БиХ, земљи суоченој са безобзирним међународним протекторатом, те лажним високим представником и бројним страним србомрсцима којима је Република Српска трн у оку. Србе на овим просторима 1. март и данас подсјећа на организовани чин убиства испред Старе цркве на Башчаршији, а вријеме је показало да је велика лаж била тврдња бошњачког Сарајева да је овај злочин, као и спаљивање српске заставе био само чин једног сарајевског криминалца Рамиза Делалића Ћеле. Јасно је да је ријеч о организованој и оружаној борби муслиманских фундаменталиста против српског народа и његових националних интереса у БиХ, након распада СФРЈ, а све под окриљем СДА и вођством Алије Изетбеговића. Након изгласавања референдума у Скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, Срби у БиХ имали су само двије опције - да прихвате мајоризацију и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране. Они су учинили ово другу. И данас на политичкој сцени у БиХ владају двоструки аршини међународне заједнице која заједно са бошњачком политиком покушава оспорити Дан Републике Српске, мада бошњачки званичници и даље редовно обиљежавају 1. март, показујући да апсолутно не поштују ни Републику Српску ни став српског народа.