ШОЛАЈА: НАПАД НА ИРАН - ДЕМОНСТРАЦИЈА СИЛЕ РАДИ ПОВОЉНИЈЕ ПРЕГОВАРАЧКЕ ПОЗИЦИЈЕ

БАЊАЛУКА, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Напад на Иран представља притисак и демострацију силе, с циљем постизања повољнијег исхода у будућим преговорима са Техераном о иранском нуклеарном програму, оцијенио је професор Милош Шолаја.

Он је навео да све указује на то да је актуелна фаза, прије свега, дио шире стратегије притиска с циљем обликовања будућих преговора, а не коначна одлука о уласку у отворени рат. Исход ће, оцјењује, у великој мјери зависити од одговора Ирана и спремности свих страна да војну реторику замијене дипломатским компромисом. Шолаја подсјећа да већ дуже вријеме Сједињене Државе појачавају војно присуство у том региону, док је Израел као блиски савезник заузео чврст безбједносни став према Ирану, посебно у контексту иранског нуклеарног програма. "Кључно питање остаје да ли ће Иран бити спреман на уступке у вези са својим нуклеарним програмом, укључујући и цивилни сегмент, или ће одговорити даљом ескалацијом кроз демонстрацију сопствених војних капацитета. Већ су забиљежени одређени одговори Техерана, али још није јасно у којем правцу ће се ситуација развијати", рекао је Шолаја. Он истиче да се демонстрација војне спремности, укључујући распоређивање бродова, ваздушних капацитета и система противракетне одбране, може тумачити као сигнал Техерану да би даља ескалација имала високу цијену. "У том контексту, војни маневари и јавне поруке званичника могу имати примарно преговарачку функцију", сматра Шолаја. Он указује да аналитичари процјењују да ниједна страна нема јасан интерес за дуготрајан, отворен рат великих размјера јер би такав сценарио дестабилизовао шири регион Блиског истока, угрозио глобалне енергетске токове и могао имати озбиљне економске посљедице на међународном плану. "У том смислу, наредних десет до 15 дана могли би бити пресудни. Уколико се интензитет војних активности задржи у ограниченим оквирима, реално је очекивати повратак за преговарачки сто", нагласио је Шолаја. Говорећи о односу снага, Шолаја каже да је тешко говорити о потпуној равноправности у класичном конвенционалном смислу. Он је навео да САД располажу глобалном пројекцијом силе, носачима авиона, напредним ваздухопловством, сателитским надзором и софистицираним прецизним наоружањем, а Израел, с друге стране, има снажне обавјештајне капацитете, напредне системе противракетне одбране и дугогодишње искуство у регионалним безбједносним операцијама. "Иран, међутим, посједује знатне асиметричне капацитете. То укључује велики број балистичких и крстарећих пројектила, беспилотне летјелице, као и мрежу регионалних савезника и партнерских група. Додатна предност Ирана лежи у чињеници да би евентуални сукоб водио на или у непосредној близини своје територије, што традиционално повећава мотивацију и одлучност за одбрану", рекао је Шолаја. Због тога, додао је, ситуација се не може поједноставити на црно-бијелу слику потпуне доминације једне стране. "Иако је техничка и материјална предност на страни америчко-израелског савезништва, потенцијални сукоб би носио озбиљне ризике и трошкове за све укључене актере", напоменуо је Шолаја. Он је подсјетио да су непосредно прије војне ескалације вођени разговори у дипломатским центрима, попут Женеве, након којих није било опширних јавних коментара из Вашингтона, али да сама чињеница да комуникација није прекинута указује на то да паралелно са демонстрацијом силе постоје и дипломатски напори. "Ипак, остаје фактор непредвидивости – погрешна процјена, инцидент или прекомјерна реакција који би могли брзо промијенити ток догађаја. Због тога међународна заједница пажљиво прати развој ситуације, свјесна да баланс између одвраћања и ескалације остаје изузетно осјетљив", закључио је Шолаја.