МОМО КАПОР - ЈЕДАН ОД НАЈСВЕСТРАНИЈИХ СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА 20. ВИЈЕКА

ИСТОЧНА ИЛИЏА, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Предавањем академског сликара Миливоја Унковића о ликовном стваралаштву Моме Капора, вечерас је у Источној Илиџи почела тродневна манифестација посвећена једном од најсвестранијих српских интелектуалаца 20. вијека.

Унковић је истакао да је Момо Капор био стваралац изузетне ширине, подсјетивши на кованицу Матије Бећковића о ренесансно-капоровској концепцији даровитих људи која, како је навео, најпрецизније дефинише његов карактер и опус. "Капор је у најпозитивнијем смислу био мултимедијалан – подједнако снажан у књижевности, сликарству, филму, позоришту и новинарству. Ријетко се дешава да један аутор остави тако упечатљив траг у толико различитих области", нагласио је Унковић. Говорећи о његовом ликовном раду, он је подсјетио да је Капор био академски образован сликар, те да је цртеж представљао темељ његовог умјетничког израза. "Ниједан дан без цртежа била је Капорова свакодневна пракса јер је управо кроз линију најнепосредније исказивао унутрашњи дијалог, емоцију и став", каже Унковић. Он је указао на бројне циклусе у Капоровом сликарству – креденце, школице, рингишпиле, вртешке, нагласивши да ти мотиви нису пука сценографија дјетињства, већ симболички простори универзалних искустава игре, пролазности и кружења живота. "То су мотиви који не траже превод и разумљиви су на свим меридијанима", истакао је Унковић. Посебно је издвојио портрете истакнутих личности, међу којима и Десанке Максимовић, као и бројне илустрације писаца, глумаца и умјетника које, како је навео, свједоче о виртуозности цртежа и способности да се карактер ухвати једном линијом. Према Унковићевим ријечима, у Капоровим сликама присутна је и суптилна сатирична нота, али без нарушавања озбиљности и умјетничког интегритета. "Он је знао да споји херцеговачку шеретску црту са дубоком духовношћу и мисаоношћу, а да притом никада не изгуби стваралачку озбиљност", оцијенио је Унковић. Он је истакао да вријеме потврђује Капорову вриједност јер умјетност таквог обима и снаге добија пуну димензију тек са временском дистанцом, када се јасније сагледа њена суштинска вриједност и утицај. Професор српског језика и књижевности у Средњој школи "28. јуни" Ведрана Мијовић Пантелић рекла је да је Капор и данас актуелан међу средњошколцима, подсјетивши да је заступљен у наставном плану и програму средњих стручних школа кроз дјело "Белешке једне Ане". "Знамо да је у своје вријеме био предводник једне генерације бунта. Зато је и данас близак тинејџерима. Његов једноставан стил, актуелне теме и хумор чине да га ученици радо читају", истакла је Пантелићева. Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула нагласио је да је Капор био академски образован сликар са озбиљним ликовним опусом. "Ови дани су сјећање на његов живот и дјело. О њему ће говорити најеминентнији стручњаци и његови пријатељи који су га лично познавали", рекао је Бартула. У оквиру манифестације "Момо Капор: чувар адресе" сутра ће бити одржано књижевно вече на којем ће бити промовисане нове књиге академика Матије Бећковића. Покровитељи и организатори манифестације су Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Културни клуб "Фронесис", град Источно Сарајево, те општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа. Српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор рођен је 8. априла 1937. године у Сарајеву, гдје је провео најраније дјетињство. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности. Важи за једног од најталентованијих српских интелектуалаца 20. вијека. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске. Остаће упамћен као писац чије се књиге читају "наискап", као сликар, али и новинар због чијих су колумни куповане новине. Момо Капор преминуо је у Београду 3. марта 2010. године.