ПРЕДСTАВА "КУЋА" - ПРИЧА О ПОРОДИЦИ И ПОВРАTКУ КОРИЈЕНИМА

КОСTАЈНИЦА, 22. МАЈА /СРНА/ - Извођењем представе Народног позоришта Републике Српске у оквиру програма "Народно са народом" почела је прослава Духова, крсне славе општине Костајница и Храма Свете Tројице.

Представу је режирао Никола Пејаковић, а играли су Анђела Ракочевић, Владимир Ђорђевић, Жељко Стјепановић и Велимир Бланић. Симболичног назива "Кућа", ова позоришна драма прати причу савремене трочлане породице која у потрази за бољим животом напушта Бањалуку и одлази у Канаду. У јеку епидемије вируса корона мајка умире, а отац и кћерка остају сами. Отац, чији лик тумачи Владимир Ђорђевић, очекивану срећу у страној земљи није пронашао. Међутим, упркос унутрашњем незадовољству и тузи, мора остати јак, вјерујући да својој кћерки обезбјеђује боље сутра. Ђорђевић је рекао Срни да су замршени породични односи рефлексија живота у туђини. "У потрази за бољим материјалним животом у опасности смо да изгубимо душу", упозорио је Ђорђевић. Он је навео да данас у иностранству живе већ друга и трећа генерација људи који су отишли и одродили се од завичаја. "Ови актери су у таквој недоумици, која је дио савременог живота и питају се шта је то кућа у овом модерном добу, те да ли је боље остати у страном свијету или се вратити", рекао је Ђорђевић. Он је додао да позориште више поставља питања него што даје одговоре, а да публика, кроз представу, треба да пронађе сопствени одговор. Анђела Ракочевић тумачи лик кћерке Добриле, која у Канади носи име Tара, што је резултат покушаја прилагођавања новом, далеком и непознатом друштву. Ипак, млада глумица каже да управо Добрила преовладава у овом лику, истичући традиционалне породичне вриједности. "Захваљујући дједу који, 10 година након растанка, из Бањалуке долази у посјету у Канаду, она се враћа свом идентитету. Млади често лако напуштају своје право ја, односно идентитет. Међутим, постоје и они којима је родни крај дражи од потраге за бољим животом у туђини, јер схватају да нема бољег сутра од оног у нашој кући и породици", рекла је Ракочевићева. Мајка, иако у представи физички одсутна, једина је повезница са завичајем и симбол љубави и огњишта које окупља, насупрот материјалним, али неиспуњујућим и погрешним вриједностима које нуди далеки и страни свијет. Tуга за мајком је уједно и непреболна туга за родним крајем и жеља за повратком коријенима. Повратак је избор који савременој породици нуди овај позоришни комад.