"ОЛУЈА" - НАЈВЕЋА ТРАГЕДИЈА СРБА ТОКОМ ГРАЂАНСКОГ РАТА У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ - Руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да све што се прије 30 година дешавало у злочиначкој војно-полицијској акцији "Олуја", највећој трагедији српског народа током грађанског рата у бившој Југославији, неодољиво подсјећа на оно што се догађало у Донбасу.

"Све што се тада догађало неодољиво подсећа на оно што се догађало у Донбасу и Русија није желела да нам се `Олуја` понови", рекао је Боцан-Харченко за "Спутњик". Он истиче да је и тада, као и сада, било јасно да се неће вратити већина народа који је избјегао, с обзиром на војни притисак и услове који су владали. "Срби су изгубили своја родна огњишта на којима су вековима живели и стварали историју Крајине као посебне регије која је постојала у различитим историјским периодима", наводи Боцан-Харченко и додаје да је Запад био заинтересован да "Олуја" буде изведена и подржавао је Загреб на акцију. Иако истиче да је Источна Славонија прошла мало боље од Крајине – интегрисана је по одредбама Ердутског споразума, Боцан-Харченко констатује да интеграција није извршена до краја. "Најважније што се тиче Донбаса и свих акција од 2014. па надаље /када су потписани Мински споразуми/, наше руководство, размишљајући о могућим опцијама, узело је у обзир и трагедију која се десила у Српској Крајини. Имали смо жељу и став да се иста трагедија не понови у Донбасу", истиче Боцан-Харченко. Према његовим ријечима, све што се догађало током рата у бившој Југославији, са више или мање сличности, понавља се данас и у Украјини. "`Олуја` као да је постала модел – нешто слично хтео је Сакашвилијев режим да уради у Абхазији и Јужној Осетији… И режим у Кијеву, који је дошао на власт уз помоћ државног удара, наравно, имао је на уму, како они кажу, `добар пример Хрватске`, Велику превару, прогон народа", рекао је руски амбасадор. Поредећи паралеле између Ердутског и Минских споразума, он је додао да сличности са ових има Бриселски споразум, који се тиче српског народа на Косову и Метохији. "Што се тиче Ердутског споразума, ту је било жеље за испуњавањем и за такозваном мирном интеграцијом. Али има разлике између жеље, онога што је написано и реалног живота, јер нешто може да изгледа добро на папиру, али није обезбедило помирење народа, што је најважније. Због тога је и у БиХ оваква ситуација, да нема помирења", рекао је он. Ипак, додаје Боцан-Харченко, Дејтонски споразум је пружао могућност да се заустави конфликт и да сваки ентитет живи на основу уставних пуномоћја, посебно Република Српска.