Српска памти

28.09.2025

Time09:25:00

ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ "РАTНА БОЛНИЦА МИЛИЋИ"

МИЛИЋИ, 28. СЕПTЕМБРА /СРНА/ - У Дому рудара у Милићима одржана је премијера документарног филма Љубише Милутиновића "Ратна болница Милићи" о здравственој установи у којој су еминентни стручњаци из разних области спасили хиљаде живота.

МИЛИЋИ, 28. СЕПTЕМБРА /СРНА/ - У Дому рудара у Милићима одржана је премијера документарног филма Љубише Милутиновића "Ратна болница Милићи" о здравственој установи у којој су еминентни стручњаци из разних области спасили хиљаде живота.



Аутор Милутиновић рекао је да је током рата неколико пута посјетио болницу у Милићима и да није могао да вјерује да 30 година након рата нико није снимио филм о херојском подвигу њених запослених. Он је навео да је своју идеју преточио у филм захваљујући сарадњи са општином Милићи и начелником Марком Савићем. Милутиновић је рекао да је на филму радио од априла, те да је имао 12 саговорника, а велику подршку су му пружили сарадници Tомислав Савкић и Нико Јовић-Никац, за које је истакао да су жива енциклопедија ратних дешавања и дешавања у болници у Милићима. Он је додао да су снимци у филму аутентични, те нагласио да му је драго што је пројекат постигао ефекат, јер је окупио људе који су радили у тој болници. Милутиновић је изјавио новинарима да је оно што су радили у ратној болници у Милићима за похвалу, чување и памћење. Хирург у ратној болници у Милићима Лазар Продановић рекао је да је у Милиће први пут дошао из зворничке болнице, имајући у виду недостатак хирурга на читавом подручју када је започео рат 1992. године. Продановић је истакао да су локално руководство и компаније дале значајан допринос у раду болнице, те навео да су тада Милићи били у потпуном окружењу, без икакве могућности и додатне комуникације, као и Власеница, дијелом Хан Пијесак и Шековићи, те да је постојао ризик за повријеђене и рањене. Продановић је рекао да је болница оформљена захваљујући огромној вољи и визији покојног професора Радомира Давидовића, као и да су запослени радили са великим ентузијазмом. "Да ове болнице није било огроман број рањених не би био спасен, да су морали да буду транспортовани до болнице Главног штаба у Сокоцу, а и пут до Зворника преко Нове Касабе, Коњевић Поља и Дрињаче био је немогућ, и зато је учињено велико дјело", истакао је Продановић. Он је рекао да су помоћ пружили Србија, представници међународних организација, међународни Црвени крст, организација "Љекари без граница", као и да је један доктор из Италије радио у милићкој болници. Продановић је поручио свима који имају документацију из тог доба да је сакупљају, јер то је непроцјењиво богатство у доказивању да су Срби, велики број војника и цивила, били жртве трагичног рата и да суштински прича о истини подразумијева егзактне податке. Начелник Милића Марко Савић рекао је да је приказивање филма о ратној болници емотивно дирљив тренутак, те да је болница имала значајан допринос у лијечењу људи на овим просторима. Према његовим ријечима, да није било стручних људи у болници, број жртава би био много већи у цијелој Републици Српској. "Филмом смо жељели да одамо пијетет здравственим радницима. Ово је била најеминентнија екипа у том времену на Балкану. На хиљаде спасених живота, а људи су највећа вриједност у сваком систему", навео је Савић. Он је рекао да ће на објекту садашњег Дома здравља и ратне болнице бити постављена плоча са обиљежјем да је ту постојала ратна болница од 1992. до 1995. године, као и да ће бити покренута иницијатива да болница буде одликована општинским признањем, као и процедура за добијање републичког признања. Шездесетједногодишњи Живан Милић из Шековића рањен је 7. јуна 1992. године, када је имао 30 година. Жив је захваљујући докторима из ратне болнице у Милићима. Своју голготу испричао је у документарном филну, а новинарима је након премијере изјавио да је захвалан докторима који су му спасили ногу. "Ко зна шта би било, прво са мном, да није било ове болнице. Хвала докторима јер ми није ампутирана нога, и све похвале за особље ратне болнице у Милићима", рекао је Милић. Ратна болница у Милићима одликована је Орденом Светог Саве и Орденом Републике Српске. Премијера документарног Филма "Ратна болница у Милићима" одржана је синоћ, а реприза ће бити данас од 18.00 часова у Дому рудара у Милићима. Филм је рађен у продукцији "Студија М" из Ваљева.

Српска памти

Timeприје 48 минута

МИНИЋ: РАДИТИ НА ТОМЕ ДА БУДЕ ШТО МАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У БУДУЋНОСТИ

МИНИЋ: РАДИТИ НА ТОМЕ ДА БУДЕ ШТО МАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У БУДУЋНОСТИ

БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић истакао је данас у Сијековцу код Брода да се мора радити на томе да у будућност...

Timeприје 38 минута

СТАМЕНКОВСКИ: ПОРОДИЦЕ ИЗ СИЈЕКОВЦА ВЈЕСНИЦИ СРПСКОГ СТРАДАЊА

СТАМЕНКОВСКИ: ПОРОДИЦЕ ИЗ СИЈЕКОВЦА ВЈЕСНИЦИ СРПСКОГ СТРАДАЊА

БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ - Породице Зечевић, Милошевић, Трифуновић, Радановић из Сијековца код Брода биле су вјесници страдања и показна вјежба за оно ш...

Timeприје 35 минута

ЗЕЧЕВИЋ: СИЈЕКОВАЦ - ВЕЛИКА ОПОМЕНА

ЗЕЧЕВИЋ: СИЈЕКОВАЦ - ВЕЛИКА ОПОМЕНА

БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ - Начелник општине Брод Милан Зечевић изјавио је данас да је Сијековац симбол страдања српског народа и неправде, те велика зад...

Timeприје 10 минута

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ КОД СПОМЕН-КРСТА У СИЈЕКОВЦУ

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ КОД СПОМЕН-КРСТА У СИЈЕКОВЦУ

БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ - Код спомен-крста у порти цркве Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода данас су положени вијенци поводом 34...

Timeприје 12 минута

СВЈЕДОЧАНСТВО САШЕ МИЛОШЕВИЋА, КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО ОЦА И ДВА БРАТА У ЈЕДНОМ ДАНУ

СВЈЕДОЧАНСТВО САШЕ МИЛОШЕВИЋА, КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО ОЦА И ДВА БРАТА У ЈЕДНОМ ДАНУ

БАЊАЛУКА, 26. МАРТА /СРНА/ - Меморијални центар Републике Српске објавио је данас, поводом 34 године од масакра над српским цивилима у Сијековцу, свје...

Timeприје 20 минута

ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ КОД БРОДА

ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ КОД БРОДА

БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ - У Сијековцу код Брода почело је обиљежавање 34 године од првог масовног злочина над Србима у БиХ које су починиле регуларне х...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.