ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ "РАTНА БОЛНИЦА МИЛИЋИ"

МИЛИЋИ, 28. СЕПTЕМБРА /СРНА/ - У Дому рудара у Милићима одржана је премијера документарног филма Љубише Милутиновића "Ратна болница Милићи" о здравственој установи у којој су еминентни стручњаци из разних области спасили хиљаде живота.

Аутор Милутиновић рекао је да је током рата неколико пута посјетио болницу у Милићима и да није могао да вјерује да 30 година након рата нико није снимио филм о херојском подвигу њених запослених. Он је навео да је своју идеју преточио у филм захваљујући сарадњи са општином Милићи и начелником Марком Савићем. Милутиновић је рекао да је на филму радио од априла, те да је имао 12 саговорника, а велику подршку су му пружили сарадници Tомислав Савкић и Нико Јовић-Никац, за које је истакао да су жива енциклопедија ратних дешавања и дешавања у болници у Милићима. Он је додао да су снимци у филму аутентични, те нагласио да му је драго што је пројекат постигао ефекат, јер је окупио људе који су радили у тој болници. Милутиновић је изјавио новинарима да је оно што су радили у ратној болници у Милићима за похвалу, чување и памћење. Хирург у ратној болници у Милићима Лазар Продановић рекао је да је у Милиће први пут дошао из зворничке болнице, имајући у виду недостатак хирурга на читавом подручју када је започео рат 1992. године. Продановић је истакао да су локално руководство и компаније дале значајан допринос у раду болнице, те навео да су тада Милићи били у потпуном окружењу, без икакве могућности и додатне комуникације, као и Власеница, дијелом Хан Пијесак и Шековићи, те да је постојао ризик за повријеђене и рањене. Продановић је рекао да је болница оформљена захваљујући огромној вољи и визији покојног професора Радомира Давидовића, као и да су запослени радили са великим ентузијазмом. "Да ове болнице није било огроман број рањених не би био спасен, да су морали да буду транспортовани до болнице Главног штаба у Сокоцу, а и пут до Зворника преко Нове Касабе, Коњевић Поља и Дрињаче био је немогућ, и зато је учињено велико дјело", истакао је Продановић. Он је рекао да су помоћ пружили Србија, представници међународних организација, међународни Црвени крст, организација "Љекари без граница", као и да је један доктор из Италије радио у милићкој болници. Продановић је поручио свима који имају документацију из тог доба да је сакупљају, јер то је непроцјењиво богатство у доказивању да су Срби, велики број војника и цивила, били жртве трагичног рата и да суштински прича о истини подразумијева егзактне податке. Начелник Милића Марко Савић рекао је да је приказивање филма о ратној болници емотивно дирљив тренутак, те да је болница имала значајан допринос у лијечењу људи на овим просторима. Према његовим ријечима, да није било стручних људи у болници, број жртава би био много већи у цијелој Републици Српској. "Филмом смо жељели да одамо пијетет здравственим радницима. Ово је била најеминентнија екипа у том времену на Балкану. На хиљаде спасених живота, а људи су највећа вриједност у сваком систему", навео је Савић. Он је рекао да ће на објекту садашњег Дома здравља и ратне болнице бити постављена плоча са обиљежјем да је ту постојала ратна болница од 1992. до 1995. године, као и да ће бити покренута иницијатива да болница буде одликована општинским признањем, као и процедура за добијање републичког признања. Шездесетједногодишњи Живан Милић из Шековића рањен је 7. јуна 1992. године, када је имао 30 година. Жив је захваљујући докторима из ратне болнице у Милићима. Своју голготу испричао је у документарном филну, а новинарима је након премијере изјавио да је захвалан докторима који су му спасили ногу. "Ко зна шта би било, прво са мном, да није било ове болнице. Хвала докторима јер ми није ампутирана нога, и све похвале за особље ратне болнице у Милићима", рекао је Милић. Ратна болница у Милићима одликована је Орденом Светог Саве и Орденом Републике Српске. Премијера документарног Филма "Ратна болница у Милићима" одржана је синоћ, а реприза ће бити данас од 18.00 часова у Дому рудара у Милићима. Филм је рађен у продукцији "Студија М" из Ваљева.