Српска памти
18.05.2026
22:22:00
ПРЕДСТАВЉЕНЕ "ПРИЧЕ ИЗ БОЛНИЦЕ ГЛАВНОГ ШТАБА ВРС У СОКОЦУ"
БРАТУНАЦ, 18. МАЈА /СРНА/ - У братуначкој Народној библиотеци вечерас је промовисана књига "Приче из болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу", чији је аутор примаријус доктор Бориша Стојановић, а коаутор доктор Миро Стојановића.
За ову промоцију владало је велико интересовање Братунчана, посебно бивших припадника Војске Републике Српске /ВРС/, логораша и ратних војних инвалида од којих су неки лијечени у соколачкој болници. На почетку промоције одата је почаст свим преминулим здравственим радницима ове болнице и погинулим борцима ВРС. Након тога прочитано је писмо генерала Винка Пандуревића који као рецензент књиге није могао присуствовати промоцији, али је написао да књига вјеродостојно враћа сјећање на изузетно тешко вријеме, на значај Болнице Главног штаба за војску и народ сарајевско-романијске регије, те на подвиге и хуманост током ратних година када је ова болница пружала помоћ свима којима је била потребна без прављења икаквих изузетака. Начелник братуначке општине Лазар Продановић, који је хирург, указао је на значај медицинске службе у ратним условима, те истакао да ова књига представља изузетно историјско свједочанство. Хирург Славко Ждрале, који је рат провео радећи даноноћно у Болници Касиндо у Српском Сарајеву, нагласио је да је ова књига вриједно свједочанство за будућа српска покољења. "Описан је значај здравствене службе у рату, начин и услови формирања ратних болница на простору данашњег Источног Сарајева након распада здравственог система јер су тада све значајне здравствене установе и опрема остали у Сарајеву. У тим условима требало је и успјело се организовати болнице и нови здравствени систем који је опслуживао око 400.000 становника са тог простора", рекао је Ждрале. Посебно је истакао патриотизам и знање здравствених радника и значај описаних случајева тешких операција и спашавања рањеника, о чему треба да уче млади љекари, напоменувши да је књига порука и жеља аутора и осталих љекара из ратних болница Српског Сарајева - да се рат више никада не понови. Ждрале је рекао да се историја понавља јер су српски љекари били принуђени да напусте Сарајево 1941, а то су доживјели и 1992. године. Хирург Миро Стојановић, син доктора Борише, радио је као студент медицине годину дана у соколачкој болници. Он је коаутор ове књиге о којој каже да је важно да је објављена и да опомиње да се више нигдје не понови нешто слично. "Као хирург након рата нисам се суретао са таком врстом повреда какве су збрињаване у Болници Главног штзаба на Сокоцу и у другим ратним болницама. Књига је важна јер истинито описује тај период српског здравства и јединствена је хронологија сјећања на то тешко вријеме", поручио је Миро Стојановић. Аутор књиге хирург Бориша Стојановић рекао је да су Срби и српски љекари протјерани из Сарајева на почетку рата 1992. године, да се здравство распало и око 400.000 становника остало без здравственог система и болница које су остале у Сарајеву. "Ми, који смо ријешили да останемо и пружимо здравствену заштиту народу и војсци формирали смо болнице на Сокоцу, Палама и `Жицу` у Блажују, те активирали рад Болнице Касиндо да буду подршка становништву", подсјетио је Стојановић. Према његовом мишљењу, да то није учињено, Срба би нестало до Дрине и оствариле би се Туђманове тежње "Без Срба до Дрине". "Било је изузетно напорно. Радило се даноноћно. Било је периода када по неколико дана нисмо излазили из болнице. У току рата у Болници на Сокоцу имали смо 86.000 болнички лијечених пацијената и 400.000 услуга осталима. Располагали смо са свега 300 кревета и минималним средствима, али смо увијек имали довољно залиха крви за извођење операција", рекао је Стојановић. Он каже да је од 540 српских љекара који су изашли из Сарајева свега 75 остало у Републици Српској, одлучно да пружи помоћ свом народу и војсци. Стојановић је указао на значај помоћи Југославије, односно Србије јер су пацијенте на даље лијечење слали у Београд, што је омогућило квалитетнији опоравак и ослобађање мјеста на Сокоцу за нове пацијенте. "Поносни смо на десетине хиљада спашених рањеника и других пацијената о којима говорим у овој књизи описујући и неке карактеристичне случајеве и имена спашених", закључио је пуковник и главни хирург некадашње Болнице на Сокоцу Бориша Стојановић.
Српска памти
прије 8 сати
ДОДИК: НИКАДА НЕ СМИЈЕМО ДА ЗАБОРАВИМО ЧЕМЕРНО ДА СЕ ЧЕМЕР ИЗ 1992. НЕ БИ ПОНОВИО
БАЊАЛУКА, 9. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Милорад Додик изјавио је да скоро нема мјеста у Републици Српској и ФБиХ које није обиљежено као мјесто великог...
прије 15 сати
ЈЕДИНА ПРЕЖИВЈЕЛА МАСАКР У ЧЕМЕРНОМ - БРАНКА ТРИФКОВИЋ
ЧЕМЕРНО, 9. ЈУНА /СРНА/ - Бранка Три̴фковић једина која је преживјела масакр у селу Чемерно код Илиjаша прије 34 године спасила се пуким случајем тако...
прије 15 сати
ЗАТИРАЊЕ СРБА НА КОЗАРИ И У ПОТКОЗАРЈУ
БИЈЕЉИНА, 9. ЈУНА /СРНА/ - Офанзива на Козару усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, почела је 10. јуна 1942. године, што...
прије 1 дан
ГЛАВНА УЛИЦА У БАЊАЛУЦИ ДА НОСИ ИМЕ ПО ГЕНЕРАЛУ ТАЛИЋУ
БАЊАЛУКА, 8. ЈУНА /СРНА/ - Организација старјешина Војске Републике Српске поднијела је руководству Града Бањалука званичну иницијативу да главна улиц...
прије 1 дан
СРБЕ У ЧЕМЕРНОМ КЛАЛИ, МАСАКРИРАЛИ, ГУЛИЛИ ИМ КОЖУ
ЧЕМЕРНО, 8. ЈУНА /СРНА/ - Муслимански и хрватски војници у нападу на село Чемерно код Илијаша прије 34 године масакрирали су Здравка Дамјановића тако...
прије 2 дана
ОБИЉЕЖЕНЕ 34 ГОДИНЕ ОД ФОРМИРАЊА ДРУГОГ БАТАЉОНА ПРЊАВОРСКЕ ЛАКЕ ПЈЕШАДИЈСКЕ БРИГАДЕ
ПРЊАВОР, 7. ЈУНА /СРНА/ – У Доњим Вијачанима код Прњавора данас су обиљежене 34 године од формирања Другог батаљона прњаворске лаке пјешадијске бригад...