ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Данас је сриједа, 25. фебруар, 56. дан 2026. До краја године има 309 дана.

1570. - Папа Пије Пети екскомуницирао из цркве енглеску краљицу Елизабету Прву, што је било без икаквог практичног значаја. Она је наставила да неумољиво прогони римокатолике, учвршћујући превласт англиканске цркве. 1707. - Рођен италијански писац Карло Голдони, обновитељ италијанске комедије која је чамила у импровизацијама истрошене "комедије дел арте". Дјела: комедије "Мирандолина", "Рибарске свађе", "Тврдица", "Коцкар", "Ласкавац", драма "Далматинка". 1723. - Умро енглески архитекта Кристофер Рен, оснивач Краљевског друштва у Лондону и његов први предсједник од 1680. до 1682. Заслужан је за усвајање ренесансних архитектонских узора и напуштање дуге традиције зидања у касноготичком маниру. Послије пожара, који је опустошио Лондон 1666, укључујући 53 цркве, пројектовао је низ здања, међу којима монументалну катедралу Светог Павла. 1778. - Рођен аргентински генерал и национални херој Хосе де Сан Мартин - ослободилац Аргентине, Чилеа и Перуа од шпанске колонијалне власти, који је са Симоном Боливаром предводио јужноамерички покрет за независност. Укинуо је ропство, прокламовао слободу штампе, оснивао библиотеке и настојао да културно препороди народ. 1815. - Убијен српски војвода Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, један од челника Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Убиство је послије пропасти Хаџи-Проданове буне наредио Сулејман-паша. На збору у Орашцу 1804. одбио је да предводи Први српски устанак и на његов приједлог за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе. Његово херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опјевано је у народним пјесмама, а Ђура Јакшић је написао историјску драму "Станоје Главаш". 1841. - Рођен француски сликар Пјер Огист Реноар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара 19. вијека. Радио је портрете, актове, композиције из савременог живота, мртву природу, пејзаже, с неупоредивим осјећањем за љупка лица, срећан живот и префињен колорит и развио је израз карактеристичан по свијетлоружичастим и модрим тоновима. У старости је радио и скулптуре, претежно актове једре форме и живе импресионистичке фактуре. 1873. - Рођен италијански оперски пјевач Енрико Карузо, један од највећих тенора у историји опере. Био је посебно цијењен као извођач рола у операма Ђузепеа Вердија и Ђакома Пучинија и интерпретатор италијанске канцоне. Један је од првих пјевача који је снимио грамофонске плоче. Дјела: "Успомене", "Методи пјевања". 1885. - Њемачка је анектирала Тангањику и Занзибар. 1888. - Умро српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први предсједник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и упознао Вука Караџића, према чијем је савјету 1846. дошао у Србију. Радио је као љекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја, потом Велике школе у Београду, чији је ректор био шест пута. Проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 непознатих биљних и животињских врста. Открио је ендемско-реликтни четинар познат као "Панчићева оморика" и реликтне рамондије. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дјела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије". 1899. - Умро оснивач британске новинске агенције Ројтерс њемачки Јеврејин Паул Јулијус фон Ројтер, по којем је названа најстарија свјетска агенција. 1917. - Умрла Драгиња Драга Гавриловић, учитељица и књижевница, прва жена романописац у српској књижевности. 1948. - Комунисти су у Чехословачкој приграбили власт "фебруарским ударом", принудивши премијера Едуарда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади. 1954. - Египатски предсједник Мохамед Нагиб принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и предсједник Револуционарног савјета преузео Гамал Абдел Насер - његов близак сарадник, приликом обарања краља Фарука Првог у јулу 1952. 1956. - У говору на 20. конгресу Комунистичке партије СССР Никита Хрушчов је осудио диктаторску владавину Јосифа Стаљина. 1972. - Совјетски васионски брод "Луна 20" вратио се на Земљу са узорцима Мјесечевог тла. 1976. - САД су ставиле вето на резолуцију УН, којом је осуђена израелска анексија источног Јерусалима. 1983. - Умро амерички писац Томас Ленијер Вилијамс, познат као Тенеси Вилијамс, који је сликао свијет људске изјаловљености у којем секс и насиље нарушавају атмосферу романтичне хармоније. Често је нападан због склоности ка шокантном и сензационалном. Дјела: драме "Стаклена менажерија", "Трамвај назван жеља", "Мачка на усијаном лименом крову", "Тетовирана ружа", "Њежна птица младости", "Љето и дим", "Ноћ игуане", "Цамино реал", "Одјећа за љетњи хотел", "Не о славујима", романи "Римско прољеће госпође Стон", "Моизе и свијет разума", збирке прича "Једна рука", "Тврда шећерлема", збирка пјесама "У зиму". 1986. - Оставку поднио филипински диктатор Фердинанд Маркос, који је Филипинима владао од 1965. као предсједник, а од 1972. као диктатор, уз снажну подршку САД. Због крађе гласова и објављивања "побједе" на предсједничким изборима над Корасон Акино - удовице опозиционара Бењина Акина, чије је убиство 1983. организовао Маркос - избила је побуна названа "власт народа", под вођством шефа армије генерала Фидела Рамоса и министра одбране Хуана Енрилеа. У обарању диктатора било је пресудно понашање САД, примораних да напусте дугогодишњег штићеника. 1991. - Ирачка ракета "скад" је у Заливском рату погодила касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран и усмртила 28 војника. 1993. - Ким Јонг Сам преузео дужност предсједника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе послије 32 године. 1994. - Јеврејски насељеник Барух Голдштајн аутоматском пушком и бомбама убио 43 муслиманска вјерника у џамији у Хеброну, послије чега је на лицу мјеста претучен до смрти. 1994. - САД су протјерале руског дипломату Александра Лисенка, тврдећи да је ријеч о шефу руских обавјештајаца у Вашингтону. 1995. - Лондонски дневник "Гардијан" објавио да су муслимани тајно наоружавани преко аеродрома у Тузли, уз подршку НАТО пакта, чиме је на најгрубљи начин кршена резолуција УН. 1998. - Дужност предсједника Јужне Кореје преузео је Ким де Џунг, бивши дугогодишњи дисидентски лидер током војне диктатуре у тој азијској земљи. 2003. - Дом народа Парламентарне скупштине БиХ ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије. 2012. - Преминуо шведски глумац Ерланд Јозефсон, дугогодишњи сарадник Ингмара Бергмана у више од 40 филмова и представа. Свјетску славу постигао је улогом у Бергмановом остварењу "Призори из брачног живота" 1973. Био је директор Краљевског позоришта у Стокхолму. Сарађивао је и са руским режисером Сндрејем Tарковским у филму "Носталгија". 2020, - Умро Хосни Мубарак, предсjедник Египта од 1981. до 2011. године. Оборен је с власти на таласу промјена у арапском свијету у фебруару 2011. године. 2021. - У побуни и масовном бијегу из затвора у мјесту Круа ле Буке на Хаитију погинуло 25 особа, укључујући управника затвора. Побјегло је више од 400 затвореника. 2024. - Репрезентативац Србије и освајач бронзане медаље на свјетском првенству у ММА Стефан Савић трагично преминуо у 23. години.