НИКОЛА ТЕСЛА - СРПСКИ ГЕНИЈЕ ПРЕКО ОКЕАНА

БИЈЕЉИНА, 9. ЈУЛА /СРНА/ - Физичар и проналазач српског поријекла Никола Тесла, један од највећих умова у историји свјетске науке, рођен је 10. јула 1856. године.

Тесла је пронашао обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника. Он је пионир радио-технике, бежичне телеграфије и радара. Теслин полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на Нијагариним водопадима. Тесла је патентирао око 700 проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену. Након студија електротехнике у Грацу и кратког стажирања у Будимпешти и Паризу, Тесла се одселио у САД, чији је држављанин постао 1884. године, али је све до смрти у Њујорку на православни Божић 1943, одржавао блиске контакте са отаџбином. У САД је Тесла, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате. Поводом вијека од његовог рођења, јединица за мјерење високог напона названа је по Тесли, као и јединица јачине магнетног поља. Никола Тесла рођен је као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици, у српском селу Смиљан у Лици, у тадашњем аустријском царству. Велики проналазач и научник истицао је своје српско поријекло. Када је у јуну 1892. године допутовао у Београд, Тесла је одликован Орденом Светог Саве другог степена. Тесла је тада посјетио Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичаром Ђорђем Станојевићем разговарао је о започетој градњи прве електричне централе у Београду. "Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету", поручио је Тесла, обраћајући се студентима. Након Теслине смрти, његова заоставштина стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти пошто је за јединог Теслиног насљедника проглашен његов рођак Сава Косановић. Према жељи Николе Тесле, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренио у Београд 1951. године. Музеј Николе Тесле посједује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, више од 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска "Памћење свијета". Међународни аеродром у Београду назван је "Никола Тесла". Његово име носе Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, Електротехничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, те двије термоелектране у Србији. Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду. Датум Теслиног рођења, 10. јул, обиљежава се у Србији као Дан науке. Град Филаделфија, у америчкој држави Пенсилванији, прогласио је рођендан овог великог српског научника за званични празник. Тесла је умро на православни Божић 1943. године.